Foto: Shutterstock
U Srbiji je tokom 2025. godine Nacionalnom centru za prevenciju bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima (Nacionalni CERT) prijavljeno gotovo 1.760 sajber-incidenata, što je 39 odsto više nego prethodne godine. Među najčešćim pretnjama su krađa identiteta i lozinki, neovlašćeni pristup nalozima, napadi na nedovoljno zaštićene sisteme i zaključavanje podataka uz zahtev za otkup.
Prema podacima koje je objavio NALED, obrazovanje je tokom 2025. godine bilo najčešća meta sajber-napada, uz rast broja napada od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Među sektorima koji su takođe izloženi riziku nalaze se državna uprava, telekomunikacije i zdravstvo.
Poseban rast zabeležen je u ugostiteljstvu, turizmu i sportu, gde je broj napada povećan za 50 odsto. Ove delatnosti obrađuju velike količine ličnih podataka i obavljaju brojne transakcije, zbog čega predstavljaju potencijalno privlačne mete za napadače.
ZLONAMERNI MEJLOVI JEDAN OD GLAVNIH RIZIKA
Elektronska pošta i dalje je jedan od najčešćih načina za širenje zlonamernog sadržaja. Prema podacima kompanije Check Point, svaki 68. mejl sa prilogom koji stigne u organizaciju sadrži zlonameran sadržaj, dok je tokom 2025. godine 82 odsto zlonamernih fajlova distribuirano putem elektronske pošte.
Ransomver napadi, tokom kojih napadači zaključavaju podatke i traže novac za njihovo oslobađanje, pogađaju različite privredne grane. Prema javno dostupnim podacima o žrtvama ovakvih napada u 2025. godini, poslovne usluge činile su 11 odsto, industrijska proizvodnja i roba široke potrošnje po 10 odsto, građevinarstvo devet odsto, a zdravstvo osam odsto.
Rizike dodatno povećava upotreba veštačke inteligencije, koja napadačima omogućava brže kreiranje uverljivih lažnih poruka, oponašanje glasova i imitiranje komunikacije banaka, institucija i kompanija.
SAMO 39 ODSTO LOKALNIH SAMOUPRAVA U POTPUNOSTI PRIMENJUJE MERE ZAŠTITE
Na potrebu za unapređenjem sajber-bezbednosti ukazuje i istraživanje Lokalnog indeksa eUprave (LEI), koje je sproveo NALED uz podršku Vlade Švedske, na uzorku od 140 gradova i opština.
Prema rezultatima istraživanja, samo 39 odsto lokalnih samouprava u potpunosti primenjuje mere zaštite propisane Aktom o bezbednosti informaciono-komunikacionih sistema.
Predstavnik Nacionalnog CERT-a i član Saveza za eUpravu u NALED-u Jovan Milosavljević istakao je da sajber-napadi predstavljaju stalnu pretnju, ali da se odgovarajućom pripremom i merama zaštite mogu smanjiti rizici i ograničiti posledice incidenata.
On je naglasio da su zaposleni prva linija odbrane, bez obzira na to da li rade u privatnim kompanijama ili javnoj upravi, te da je neophodno da budu svesni značaja zaštite podataka u poslovnom i privatnom životu.
ZAŠTITA PODATAKA POČINJE SVAKODNEVNIM NAVIKAMA
Oktobar se obeležava kao Međunarodni mesec podizanja svesti o sajber-bezbednosti, a RATEL i NALED ukazuju na važnost edukacije zaposlenih i građana, redovne primene bezbednosnih mera i pažljivog postupanja sa elektronskom poštom i ličnim podacima.
Provera pošiljaoca, izbegavanje sumnjivih linkova i priloga, korišćenje jakih i jedinstvenih lozinki i uključivanje višefaktorske autentifikacije mogu doprineti smanjenju rizika od krađe podataka i neovlašćenog pristupa nalozima.
