Foto: Shutterstock
Rezultati ovogodišnjeg završnog ispita za upis u srednju školu pokazali su da učenici bolje rezultate postižu iz matematike nego iz srpskog jezika. Prosečan broj osvojenih bodova iz maternjeg jezika iznosio je 10,68, što je otvorilo pitanje zbog čega đaci sve teže razumeju i analiziraju pročitane tekstove.
Profesori srbistike upozoravaju da problem nije samo u znanju učenika, već i u načinu na koji se danas komunicira, ali i u samom obrazovnom sistemu.
Profesor Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenio je da rezultati ispita moraju biti prihvaćeni kao realni, ali smatra da su pojedini zadaci bili zahtevniji.
- Rezultat se mora uzeti kao validan, ali čini mi se da pitanja u jednom delu nisu bila laka – rekao je Brborić.
BRZA KOMUNIKACIJA UTICALA NA JEZIČKE NAVIKE
Nekadašnji direktor Filološke gimnazije Duško Babić smatra da se problem sa znanjem srpskog jezika primećuje već godinama.
Kako navodi, učenici često pokazuju veću motivaciju za strane jezike, posebno engleski, jer ih doživljavaju kao korisnije za budućnost.
Babić ističe da savremeni način komunikacije utiče na sposobnost izražavanja i razumevanja.
- Komunikacija među ljudima postala je takva da je ideal dobre komunikacije brza komunikacija. Rečenice koje smo nekada pažljivo sklapali sada se često svode na kratke poruke i prenošenje informacije što brže, čak i putem emotikona – rekao je Babić.
STRUČNJACI TRAŽE VIŠE ČASOVA SRPSKOG JEZIKA
Profesori već duže vreme ukazuju da broj časova srpskog jezika nije dovoljan za obim gradiva koje učenici treba da savladaju.
Prema njihovim ocenama, nastava jezika, književnosti i jezičke kulture zahteva više vremena, posebno kada je reč o razvijanju sposobnosti čitanja sa razumevanjem.
Brborić navodi da bi Srbija mogla da se ugleda na zemlje u kojima se maternjem jeziku posvećuje više pažnje kroz obrazovni sistem.
POTREBNA MODERNIZACIJA NASTAVE
Upravnik Međunarodnog slavističkog centra profesor Boško Suvajdžić ocenjuje da je važna i uloga medija, ali i same struke.
On smatra da je potrebno vratiti lektore u medijske kuće, jer medijski prostor značajno utiče na jezičke navike građana.
Istovremeno, upozorava da nastava srpskog jezika mora da se prilagodi savremenom dobu.
- Nije dovoljno da nastavu držimo na način na koji je to rađeno u drugoj polovini 20. veka. Moramo modernizovati pristup i pokazati mladima zbog čega je važno čitati dela Andrića i Crnjanskog, ali i pažljivo razumeti svaki pročitani tekst – istakao je Suvajdžić.
Stručnjaci poručuju da je unapređenje znanja jezika dugoročan proces i da zahteva zajednički rad škole, porodice, medija i društva u celini.
