Foto: Shutterstock
Cena električne energije u Srbiji mogla bi da bude povećana već u oktobru, a najkasnije do kraja godine, dok se istovremeno razmatra i promena granica tarifnih zona. Ukoliko prag za ulazak u plavu zonu bude spušten, deo domaćinstava sa većom potrošnjom mogao bi ranije da počne da plaća skuplju struju.
Berzanski analitičar Branislav Jorgić rekao je za Euronews Srbija da je, prema njegovim informacijama, dogovor o povećanju cene postignut, ali da još nije poznato kada će nova cena početi da se primenjuje.
POSKUPLJENJE IZMEĐU 3,7 I 4,7 ODSTO
Prema Jorgićevim navodima, električna energija mogla bi da poskupi između 3,7 i 4,7 odsto.
Kako je objasnio, postoji formula prema kojoj se na stopu inflacije dodaje još jedan procentni poen.
Tačan procenat i datum početka primene zavisiće od procedure koja prethodi promeni regulisane cene električne energije.
MOGAO BI DA BUDE SPUŠTEN I PRAG ZA PLAVU ZONU
Osim cene kilovat-sata, u razmatranju je i promena granica takozvanih blok tarifa.
Potrošnja električne energije trenutno se razvrstava u zelenu, plavu i crvenu zonu, pri čemu se sa prelaskom u višu zonu električna energija obračunava po višoj ceni.
Prema predlogu koji se pominje, granica za zelenu zonu mogla bi da bude spuštena. To bi značilo da bi domaćinstva sa većom potrošnjom ranije prelazila u plavu zonu.
Za građane bi to u praksi moglo da znači veći račun čak i u slučaju da njihova ukupna potrošnja ostane približno ista.
EPS PODNOSI ZAHTEV, AGENCIJA ODLUČUJE
Proceduru bi trebalo da pokrene Elektroprivreda Srbije.
EPS treba da podnese zahtev Agenciji za energetiku, uz podatke o predloženom datumu početka primene, visini povećanja cene, kao i eventualnim promenama granica blok tarifa.
Agencija potom ima rok od 30 dana da da ili uskrati saglasnost.
ZAŠTO SE RAZMATRA POVEĆANJE CENE?
Jorgić je naveo da Međunarodni monetarni fond insistira na tome da cena električne energije u većoj meri odgovara stvarnim troškovima proizvodnje.
Istovremeno, predviđeno je da domaćinstva koja ne mogu da podnesu punu cenu budu zaštićena kroz sistem subvencija. Za te namene predloženo je oko 3,3 milijarde dinara.
Ideja je da građani koji mogu da plate ekonomsku cenu to i učine, dok bi pomoć bila usmerena ka energetski ugroženim domaćinstvima.
Veća cena električne energije trebalo bi, s druge strane, da poveća prihode EPS-a i smanji potrebu za njegovim finansiranjem iz državnog budžeta.
Na poslovanje EPS-a utiču i troškovi uvoza struje. Kada domaća proizvodnja nije dovoljna, električna energija se nabavlja na regionalnom tržištu, gde cene mogu biti više. Na proizvodnju iz hidroelektrana dodatno utiče hidrološka situacija, pa manji dotok vode može povećati potrebu za drugim izvorima energije.
ŠTA SE DEŠAVA SA GASOM I NAFTOM?
Na energetsko tržište utiču i kretanja cena nafte i gasa u svetu.
Prema Jorgićevim navodima, nafta je u trenutku razgovora bila na nivou od oko 107 do 108 dolara za barel, uz rast od približno 10 odsto za nedelju dana, dok je cena gasa porasla oko 12 odsto.
Za Srbiju je posebno značajno pitanje nastavka aranžmana o snabdevanju ruskim gasom. Prema njegovoj oceni, produženje aranžmana omogućilo bi kontinuitet snabdevanja i cenu nižu od tržišne, iako bi ona mogla biti viša nego ranije.
Važan je i transport gasa preko Bugarske, dok se kod nafte uticaj svetskih cena ne može u potpunosti izbeći. Država njihov uticaj na domaće cene pokušava da ublaži, između ostalog, kroz akciznu politiku.
U FOKUSU I BUDUĆNOST NIS-A
Energetsko tržište Srbije dodatno bi mogla da oblikuje budućnost Naftne industrije Srbije i eventualna promena vlasničke strukture.
Prema navodima Branislava Jorgića, rokovi za završetak procesa ističu krajem meseca, dok bi odnosi između Mađarske i Rusije mogli da utiču na dalje pregovore, imajući u vidu uloge MOL-a i ruskih kompanija u vlasničkoj strukturi.
Za građane će, međutim, najneposrednija promena biti eventualno povećanje cene električne energije.
Ukoliko istovremeno bude spušten i prag za ulazak u plavu zonu, domaćinstva sa većom potrošnjom mogla bi da osete dodatni uticaj na svoje račune.
