Foto: Shutterstock
Povećana potražnja za evrima u menjačnicama posledica je straha i psihološke reakcije građana, a ne stvarne nestašice deviza, ocenio je urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac. On je istakao da slučaj Alta banke ne može da ugrozi stabilnost celokupnog bankarskog sistema i poručio da nema razloga za paniku.
Uzelac je ukazao da pojedine menjačnice pokušavaju da iskoriste trenutnu situaciju, ali da postoje jasna pravila Narodne banke Srbije kojima se ograničava najviši prodajni kurs evra u odnosu na zvanični srednji kurs.
„Nema nikakvih problema, deficita niti nestašice. Sve što se dešava kratkotrajnog je psihološkog karaktera“, rekao je Uzelac.
Podsetio je da se kurs evra i u novembru 2021. godine kretao oko 117,6 dinara, što, prema njegovoj oceni, pokazuje da se vrednost domaće valute već duže vreme održava u relativno stabilnim okvirima.
ZAŠTO POJEDINE MENJAČNICE OSTAJU BEZ EVRA?
Prema Uzelčevim rečima, građani koji kupuju devize u menjačnicama predstavljaju samo deo ukupnog deviznog tržišta, na kojem značajnu ulogu imaju kompanije, korporacije i javna preduzeća, uključujući i ona koja nabavljaju energente.
Problem je, kako je objasnio, nastao prvenstveno u segmentu gotovog novca, čije dopremanje zahteva određenu logistiku. Povećana potražnja u kratkom roku može da isprazni zalihe, posebno u manjim menjačnicama koje nemaju mogućnost da odmah obezbede nove količine evra.
Situaciju je uporedio sa prodavnicom koja uobičajeno prodaje tonu jabuka nedeljno, a iznenada se suoči sa potražnjom od deset tona.
„Naravno da je potrebno vreme da se roba dopremi i stavi na rafove. Tako je i sa menjačnicama. Ako neko ujutru kupi sve evre koje imaju, one ostatak dana nemaju šta da prodaju“, objasnio je Uzelac.
Dodao je da bi se ozbiljniji poremećaji na deviznom tržištu odrazili i na zvanični srednji kurs, ali da se on gotovo ne menja uprkos pojačanoj potražnji i zabrinutosti građana.
SLUČAJ ALTA BANKE NE UGROŽAVA CEO BANKARSKI SISTEM
Govoreći o slučaju Alta banke, Uzelac je istakao da se bankarski sistem u velikoj meri zasniva na poverenju građana i privrede. Prema njegovim rečima, problemi sa likvidnošću pojedinačne banke aktiviraju propisane mehanizme zaštite, ali ne znače automatski da je ugrožen čitav finansijski sektor.
Naveo je da Alta banka ima oko tri odsto učešća na tržištu i da će nadležni utvrditi sve okolnosti njenog poslovanja.
„To ne znači da je celokupno poslovanje te banke bilo nepravilno. Bankarski sistem je jedan od najregulisanijih i najkontrolisanijih sistema, upravo zato što je poverenje u njega osetljivo“, rekao je Uzelac.
DA LI TREBA SADA KUPOVATI EVRE?
Uzelac smatra da građani ne bi trebalo da donose finansijske odluke pod uticajem straha, posebno ako im devize trenutno nisu neophodne.
On je upozorio da oni koji sada kupuju evre, a planiraju da ih prodaju već za mesec dana, mogu da izgube novac zbog razlike između kupovnog i prodajnog kursa.
Građanima je savetovao da sačekaju nekoliko dana i prate razvoj situacije, uz ocenu da bi logistički problemi u snabdevanju menjačnica gotovinom mogli u međuvremenu da budu rešeni.
Kada je reč o štednji u dinarima ili evrima, Uzelac smatra da odluka treba da zavisi od namene novca i vremena kada će biti potrošen.
„Ako ćete novac trošiti za šest meseci u dinarima, nema potrebe da ga sada pretvarate u evre. Na konverziji uvek nešto gubite“, objasnio je on.
Za sredstva koja građanima neće biti potrebna duži period predložio je da razmotre i mogućnost investiranja, uz napomenu da takva odluka podrazumeva praćenje tržišta imovine u koju ulažu.
