Foto: Shutterstock
Sve više starijih osoba razmišlja o tome kako da obezbedi sigurnost, pomoć i negu u poznim godinama. Jedna od mogućnosti je ugovor o doživotnom izdržavanju, kojim se davalac obavezuje da brine o primaocu do kraja njegovog života, dok zauzvrat stiče pravo na ugovorenu imovinu nakon njegove smrti.
Ipak, ovakav dogovor nije običan porodični sporazum, već ozbiljan pravni posao koji može imati velike posledice po imovinu i naslednike. Kako piše MONDO, pre potpisivanja važno je razumeti šta ugovor podrazumeva, koje obaveze preuzima davalac izdržavanja i pod kojim uslovima naslednici mogu da osporavaju njegovu punovažnost.
ŠTA JE UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU?
Ugovorom o doživotnom izdržavanju jedna osoba, primalac izdržavanja, obezbeđuje sebi pomoć i negu tokom života, dok se druga osoba, davalac izdržavanja, obavezuje da joj tu pomoć pruža. Zauzvrat, nakon smrti primaoca, na davaoca prelazi vlasništvo nad tačno određenom imovinom navedenom u ugovoru.
Predmet ugovora mogu biti stan, kuća, zemljište ili druga prava i imovina koja pripada primaocu izdržavanja.
Važno je naglasiti da davalac ne postaje vlasnik nekretnine odmah nakon potpisivanja. Primalac izdržavanja ostaje vlasnik tokom života, a imovina prelazi na davaoca nakon njegove smrti, u skladu sa zaključenim ugovorom.
HRANA, LEKOVI, RAČUNI I NEGA: ŠTA DAVALAC MORA DA OBEZBEDI?
Obaveze davaoca ne moraju se svoditi samo na mesečno davanje novca. U zavisnosti od ugovora, izdržavanje može da obuhvati stanovanje, hranu, odeću, obuću, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i novac za svakodnevne potrebe.
Zbog toga je važno da se obaveze precizno navedu. Umesto opšte formulacije da će davalac „brinuti o starijoj osobi“, bolje je definisati da li će kupovati namirnice i lekove, plaćati račune, voditi primaoca kod lekara, pomagati u kući i obezbeđivati dodatnu negu ukoliko se zdravstveno stanje pogorša.
Što su obaveze jasnije određene, manja je mogućnost kasnijih nesporazuma i sporova.
DA LI PENZIONER MOŽE DA OSTANE U SVOM STANU?
Jedno od najvažnijih pitanja odnosi se na pravo stanovanja. Ukoliko primalac želi da do kraja života ostane u svom stanu ili kući, to treba jasno urediti ugovorom.
Ne treba se oslanjati na usmena obećanja da će moći da koristi nekretninu dokle god želi. Potrebno je precizirati pravo stanovanja, korišćenje prostorija i način na koji će davalac obezbeđivati pomoć u domaćinstvu.
Pre potpisivanja treba proveriti i vlasništvo u katastru, naročito ako je nekretnina u suvlasništvu ili postoji više vlasnika.
UGOVOR MORA DA BUDE OVEREN KOD JAVNOG BELEŽNIKA
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Običan pisani dogovor sa overenim potpisima nije dovoljan.
Javni beležnik dužan je da ugovornike upozori na pravne posledice ugovora, posebno na činjenicu da imovina obuhvaćena ugovorom ne ulazi u zaostavštinu i da se iz nje ne mogu namiriti nužni naslednici.
Zato starije osobe ne bi trebalo da potpisuju dokument koji nisu pažljivo pročitale ili čije odredbe ne razumeju. Pre potpisivanja mogu da zatraže i savet nezavisnog advokata.
MOGU LI DECA I UNUCI DA TRAŽE DEO IMOVINE?
Imovina koja je obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu, pa se iz nje ne namiruje ni nužni deo naslednika. To znači da deca, supružnik ili drugi naslednici ne mogu automatski da zahtevaju deo stana ili kuće samo zato što bi tu imovinu nasledili da ugovor nije postojao.
Međutim, zakon predviđa mogućnost osporavanja ugovora u određenim okolnostima. Naslednici mogu tražiti poništaj ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor za davaoca nije predstavljao nikakvu neizvesnost, odnosno ako je u trenutku zaključenja bilo izvesno da će imovina ubrzo preći na njega.
Za takav zahtev propisani su posebni rokovi: godinu dana od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca. Rok od godinu dana ne može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja.
KADA MOŽE DA DOĐE DO RASKIDA UGOVORA?
Ugovor može biti raskinut ako se odnosi između davaoca i primaoca toliko poremete da zajednički život postane nepodnošljiv. Raskid se može tražiti i kada se okolnosti toliko promene da je ispunjavanje ugovora postalo znatno otežano.
U takvim situacijama sud može odlučivati o raskidu ugovora ili drugačijem uređenju odnosa između ugovornih strana.
Ukoliko davalac ne ispunjava dogovorene obaveze, primalac bi trebalo da sačuva račune, poruke i drugu dokumentaciju koja može poslužiti kao dokaz. Pravovremeni pravni savet može biti važan za zaštitu njegovih prava.
ŠTA AKO DAVALAC IZDRŽAVANJA UMRE PRE PRIMAOCA?
Zakon predviđa i ovu mogućnost. Posle smrti davaoca, njegove obaveze mogu preuzeti supružnik i potomci koji su pozvani na nasleđe, ali samo ako pristanu da nastave izvršavanje ugovora.
Ukoliko ne prihvate obaveze, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije pruženo izdržavanje.
NA ŠTA POSEBNO OBRATITI PAŽNJU PRE POTPISIVANJA?
Pre zaključenja ugovora potrebno je proveriti vlasništvo nad nekretninom, precizno navesti imovinu koja je predmet ugovora, definisati sve obaveze davaoca i posebno urediti pravo stanovanja.
Ugovor ne treba potpisivati pod pritiskom, iz straha od samoće ili na osnovu usmenih obećanja. Ako je davalac izdržavanja ustanova ili drugo lice koje se profesionalno bavi negom, potrebno je proveriti i posebne zakonske uslove, uključujući saglasnost organa starateljstva kada je ona propisana.
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti način da starija osoba obezbedi pomoć i sigurnost, ali istovremeno predstavlja odluku koja može odrediti sudbinu njene imovine. Zato je pre potpisivanja neophodno dobro razumeti sva prava i obaveze i, po mogućnosti, konsultovati javnog beležnika i nezavisnog advokata.
