Foto: Shutterstock
Koliko dugo poslodavac može da drži zaposlenog na ugovoru na određeno vreme? Ovo je jedno od najčešćih pitanja radnika koji godinama potpisuju nove ugovore, menjaju radna mesta ili prave pauze između angažmana.
Zakon o radu propisuje jasno pravilo, ali predviđa i nekoliko važnih izuzetaka.
OSNOVNO PRAVILO JE 24 MESECA
Ugovor o radu na određeno vreme predstavlja izuzetak od pravila da se radni odnos zasniva na neodređeno vreme. Može se zaključiti kada postoji objektivan razlog za ograničeno trajanje radnog odnosa, poput privremenog povećanja obima posla, rada na projektu ili zamene odsutnog zaposlenog.
Osnovno pravilo glasi: radni odnos na određeno vreme sa istim zaposlenim može trajati najviše 24 meseca.
Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora, ali se računa ukupno vreme angažovanja, a ne broj ugovora.
To znači da promena radnog mesta ili opisa posla sama po sebi ne omogućava poslodavcu da „resetuje“ rok od 24 meseca.
PAUZA OD 30 DANA NIJE DOVOLJNA ZA „RESETOVANJE“
Kod računanja ukupnog trajanja angažovanja važno je i pitanje prekida između dva ugovora.
Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom, pa se periodi rada sabiraju.
Ni duža pauza sama po sebi ne znači da poslodavac može neograničeno da zaključuje nove ugovore na određeno vreme sa istim zaposlenim. Za svaki novi ugovor moraju postojati zakonski uslovi.
KADA MOŽE DUŽE OD DVE GODINE?
Zakon predviđa situacije u kojima ugovor na određeno može trajati duže od 24 meseca.
To je, između ostalog, moguće:
- kada zaposleni menja privremeno odsutnog radnika – do njegovog povratka;
- za rad na vremenski ograničenom projektu – do završetka projekta;
- sa stranim državljaninom – do isteka dozvole za rad;
- kod novoosnovanog poslodavca – do 36 meseci;
- u određenim slučajevima kada zaposlenom do ispunjenja uslova za starosnu penziju nedostaje do pet godina.
Dakle, 24 meseca nije apsolutna granica, ali poslodavac mora moći da pokaže da konkretan slučaj spada u jedan od zakonom predviđenih izuzetaka.
ŠTA AKO GODINAMA DOBIJATE NOVE UGOVORE?
Ako je ugovor na određeno vreme zaključen suprotno zakonu ili bez opravdanog razloga, radni odnos se može smatrati zasnovanim na neodređeno vreme.
Zaposleni u takvoj situaciji može tražiti sudsku zaštitu i utvrđivanje da je zapravo zaposlen za stalno.
Postoji i posebno važno pravilo: ako zaposlenom istekne ugovor na određeno, a on nakon toga nastavi da radi najmanje pet radnih dana, dok se poslodavac tome ne protivi, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
TRUDNICE I PORODILJE IMAJU POSEBNU ZAŠTITU
Posebna pravila važe za zaposlene tokom trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.
Ako ugovor na određeno vreme ističe tokom perioda zaštićenog odsustva, radni odnos se produžava do isteka prava na odsustvo.
Zato višegodišnje potpisivanje novih ugovora na određeno ne znači da poslodavac može radnika držati u takvom statusu bez ograničenja.
Kada više ne postoje zakonski uslovi za rad na određeno, zaposleni može imati pravo na radni odnos na neodređeno vreme.
