Foto: Shutterstock
Visoka i redovna plata jeste važan uslov za dobijanje kredita, ali sama po sebi ne garantuje da će banka odobriti zahtev. Čak i građanin sa natprosečnim primanjima može dobiti odbijenicu ukoliko njegova ukupna kreditna sposobnost ili drugi kriterijumi banke ne ispunjavaju uslove za konkretan kredit.
Prilikom odlučivanja banka ne gleda samo koliko novca svakog meseca leže na račun. Proveravaju se postojeća zaduženost, podaci iz Kreditnog biroa, redovnost izmirivanja obaveza, vrsta i stabilnost prihoda, kao i drugi elementi koje banka koristi u proceni rizika.
Zbog toga se može dogoditi da osoba sa veoma dobrom platom ne dobije kredit, dok klijent sa manjim primanjima prođe procenu. Konačna odluka zavisi od ukupne finansijske slike klijenta i pravila konkretne banke.
KREDITNI BIRO MOŽE DA BUDE PRESUDAN
Jedna od prvih stvari koje banka proverava jeste kreditna istorija.
Kreditni biro Udruženja banaka Srbije sadrži podatke o kreditima, kreditnim karticama, dozvoljenim prekoračenjima po tekućim računima, jemstvima i drugim obavezama koje banke i drugi članovi sistema dostavljaju.
Posebno se evidentira da li klijent svoje obaveze izmiruje na vreme.
Na osnovu izveštaja Kreditnog biroa, ali i drugih podataka i dokumentacije, banka procenjuje kreditnu i platežnu sposobnost građanina.
IMATE VISOKU PLATU, ALI I VELIKE LIMITE?
Građani često previde da se prilikom procene kreditne sposobnosti uzimaju u obzir i postojeće finansijske obaveze.
To mogu biti rate drugih kredita, obaveze po kreditnim karticama, ali i dozvoljeni minus po tekućem računu.
Zato neko ko kaže da „nema nijedan kredit“ ipak može imati značajno finansijsko opterećenje ako koristi kreditne kartice ili ima odobren veliki dozvoljeni minus.
Način na koji će banka obračunati mesečno opterećenje zavisi od njenih pravila i konkretne situacije klijenta.
Zbog toga pre podnošenja zahteva treba proveriti koje limite imate i da li vam je zaista potreban veliki dozvoljeni minus ili više kreditnih kartica.
PLATA OD 150.000 DINARA NE ZNAČI AUTOMATSKI I VELIKI KREDIT
Na primer, građanin koji mesečno zarađuje 150.000 dinara može već imati nekoliko rata, kreditnu karticu i dozvoljeni minus.
Druga osoba može imati manju platu, ali i znatno manje postojećih obaveza.
U takvoj situaciji banka ne gleda samo ko ima veću zaradu, već koliko prostora svakom klijentu ostaje za novu mesečnu ratu.
Zato se unapred ne može reći da će neko dobiti kredit samo na osnovu visine plate.
VAŽNA JE I STABILNOST PRIHODA
Banka procenjuje i koliko su prihodi klijenta stabilni i pouzdani.
Ako su primanja neredovna, promenljiva ili dolaze iz više različitih izvora, procena može biti drugačija nego kod osobe koja svakog meseca prima stabilnu zaradu.
To ne znači da će zahtev automatski biti odbijen, ali banka može tražiti dodatnu dokumentaciju kojom se dokazuje visina i kontinuitet prihoda.
Drugim rečima, nije isto imati visok prihod i imati visok, stabilan i dokaziv prihod.
BANKA SAMA ODREĐUJE KRITERIJUME
Ne postoji jedan univerzalni kriterijum koji garantuje odobrenje kredita u svim bankama.
Banke same utvrđuju kriterijume za odobravanje kredita i procenjuju kreditnu sposobnost klijenta.
Zbog toga se može dogoditi da jedna banka odbije zahtev, dok druga, uz drugačiju procenu ili drugačiji kreditni proizvod, ponudi finansiranje pod određenim uslovima.
Ipak, to ne znači da građani treba nasumično da podnose veliki broj zahteva.
ŠTA PROVERITI PRE ODLASKA U BANKU?
Pre podnošenja zahteva korisno je napraviti kompletnu finansijsku proveru.
PROVERITE KREDITNI BIRO – proverite koje su obaveze evidentirane na vaše ime i da li postoje podaci o docnji.
PROVERITE LIMITE – kreditne kartice i dozvoljeni minus mogu uticati na procenu kreditne sposobnosti, čak i kada ih trenutno ne koristite.
SABERITE SVE RATE – računajte koliko novca svakog meseca već odlazi na postojeća zaduženja.
PRIPREMITE DOKUMENTACIJU – banka može tražiti podatke o zaposlenju, prihodima i drugim elementima potrebnim za procenu kreditne sposobnosti.
NIJE DOVOLJNA SAMO DOBRA PLATA
Visoka plata svakako povećava mogućnost da kredit bude odobren, ali ona nije jedini faktor.
Banka posmatra kompletnu finansijsku sliku – prihode, postojeća zaduženja, kreditnu istoriju, stabilnost primanja i druge kriterijume.
Zbog toga odbijanje kredita uprkos dobroj plati ne mora da znači da građanin „nema dovoljno novca“. Problem može biti u postojećim obavezama, kreditnoj istoriji, limitima, uslovima konkretnog proizvoda ili internoj proceni banke.
Upravo zato nekoliko naizgled nevažnih detalja – stara obaveza, kreditna kartica, veliki dozvoljeni minus ili podatak u Kreditnom birou – može napraviti razliku između odobrenog i odbijenog zahteva za kredit.
