Foto: MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE
Vojska Srbije nalazi se na 63. mestu na najnovijoj rang-listi vojne moći za 2026. godinu, koju objavljuje specijalizovani portal Global Firepower. Na listi su obuhvaćene 145 države, a Srbija je najbolje rangirana među zemljama regiona, ispred Hrvatske, Albanije, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Prema ovom rangiranju, Srbija ima indeks vojne moći 1,2938, dok se na prva tri mesta nalaze Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina. Hrvatska je zauzela 73. mesto, Albanija 77, Slovenija 91, Severna Makedonija 114, Crna Gora 128, a Bosna i Hercegovina 133. mesto.
Global Firepower rangiranje zasniva se na velikom broju faktora, među kojima su ljudstvo, vojna oprema, vazduhoplovstvo, kopnene snage, finansijski kapaciteti, infrastruktura i geografski položaj. Važno je naglasiti da ovaj indeks predstavlja uporednu procenu ukupnog vojnog potencijala, a ne neposredno merenje borbene spremnosti ili predviđanje ishoda eventualnog sukoba.
ULAGANJA U MODERNIZACIJU I NOVO NAORUŽANJE
Poslednjih godina Srbija intenzivno ulaže u modernizaciju svojih oružanih snaga, sa posebnim akcentom na ratno vazduhoplovstvo, protivvazdušnu odbranu, artiljeriju, oklopna vozila i bespilotne letelice.
Prema podacima Ministarstva odbrane, tokom 2024. godine u operativnu upotrebu uvedeno je više od 70 različitih vrsta savremenog naoružanja i vojne opreme, od kojih je 38 rezultat domaćeg razvoja.
Među značajnijim sistemima nalaze se raketni sistemi protivvazduhoplovne odbrane FK-3, HQ-17AE i PASARS, radari GM-400 i GM-200, borbena oklopna vozila „Lazar 3“, kao i modernizovani artiljerijski sistemi „Oganj“ i „Gvozdika“.
Posebna pažnja posvećena je razvoju bespilotnih letelica. U naoružanje su uvedeni domaći dronovi „Vrabac“ i „Komarac-1“, dok su razvijani i sistemi za otkrivanje i ometanje neprijateljskih bespilotnih letelica.
Modernizacija obuhvata i helikopterske kapacitete, uključujući letelice H-145M, koje su opremljene savremenim optoelektronskim i nišanskim sistemima.
RAFALI NOVA VELIKA INVESTICIJA U RATNO VAZDUHOPLOVSTVO
Jedan od najvećih pojedinačnih projekata modernizacije jeste nabavka 12 novih višenamenskih borbenih aviona „Rafal“ francuskog proizvođača Dassault Aviation.
Ugovor vredan 2,7 milijardi evra potpisan je u avgustu 2024. godine i obuhvata avione, prateću opremu i usluge.
Prema najavi ministra finansija Siniše Malog iz septembra 2026. godine, prvi avion trebalo bi da stigne u Srbiju u januaru 2028, nakon čega bi preostalih 11 aviona pristizalo sukcesivno, po jedan mesečno.
Uvođenje „Rafala“ predstavljaće značajnu promenu u sposobnostima Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, posebno u oblasti kontrole i zaštite vazdušnog prostora.
DRONOVI I ROBOTIZOVANI SISTEMI SVE VAŽNIJI DEO VOJSKE
Savremeni ratni sukobi pokazali su koliko bespilotne letelice i sistemi za elektronsko ratovanje menjaju način izvođenja vojnih operacija.
Srbija je zbog toga započela dodatno ulaganje u razvoj i proizvodnju borbenih i izviđačkih dronova, kao i u formiranje specijalizovanih jedinica koje će ih koristiti.
Na predstavljanju modernizovanih i novouvedenih sredstava Vojske Srbije, održanom 28. juna 2026. godine, prvi put su javnosti prikazani samohodni višecevni raketni sistem „Vampir“ i borbeni dronovi kratkog dometa „Lanius-X“, sa integrisanim funkcijama veštačke inteligencije.
Predstavljeni su i presretački dron „Vihor“, bespilotna letelica „Gavran“, robotizovane platforme, lutajuća municija i novi sistemi za protivdronsku borbu.
Najavljeno je dalje širenje proizvodnje bespilotnih sistema i formiranje specijalizovanih jedinica u sastavu postojećih brigada i bataljona.
ODBRAMBENI BUDŽET MEĐU NAJVEĆIMA U POSLEDNJIM GODINAMA
Ulaganja u vojsku prate i povećana izdvajanja iz državnog budžeta. Na predstavljanju rezultata Vojske Srbije za 2025. godinu, u januaru 2026, navedeno je da izdvajanja za odbranu i bezbednost dostižu oko 2,65 odsto bruto domaćeg proizvoda.
U budžetu za 2026. godinu za Ministarstvo odbrane predviđeno je oko 277 milijardi dinara, što predstavlja približno 2,5 odsto nominalnog BDP-a, prema budžetskim podacima navedenim u dokumentaciji o državnom finansiranju.
Pored nabavke naoružanja, značajan deo ulaganja usmeren je na obnovu vojnih objekata, unapređenje infrastrukture, opremanje jedinica i razvoj domaće odbrambene industrije.
VRAĆANJE OBAVEZNOG VOJNOG ROKA: PRVI REGRUTI NAJAVLJENI ZA MART 2027. GODINE
Uz modernizaciju naoružanja i opreme, Srbija planira i ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koje je suspendovano 2011. godine.
Prema dosadašnjim najavama državnog i vojnog vrha, vojni rok trebalo bi da traje ukupno 75 dana. Predviđeno je 60 dana osnovne vojne obuke i 15 dana obuke u terenskim uslovima.
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je u julu 2026. godine da bi prvi regruti trebalo da uđu u kasarne u martu 2027. godine. Prema najavljenom modelu, obaveza bi se odnosila na muškarce, dok bi žene vojni rok služile dobrovoljno.
Vlasti su najavile i obnovu kasarni, vojnih ambulanti i regrutnih centara kako bi se obezbedili uslovi za prijem novih generacija vojnika.
Ipak, za početak obaveznog služenja potrebno je završiti zakonodavne i administrativne procedure. Zbog toga najavljeni datum početka treba posmatrati kao plan, a ne kao već sprovedenu odluku.
Povratak vojnog roka predstavljao bi promenu u organizaciji sistema odbrane, sa ciljem obnavljanja sistema obuke i povećanja rezervnog sastava.
Kombinacija modernizacije naoružanja, razvoja domaće vojne industrije, ulaganja u nove tehnologije i planiranog vraćanja obaveznog vojnog roka pokazuje pravac u kojem Srbija razvija svoj odbrambeni sistem. Pitanje koje će u narednim godinama biti ključno jeste koliko će nova oprema, savremena tehnologija, obučeno ljudstvo i održiv sistem finansiranja doprineti stvarnim operativnim sposobnostima Vojske Srbije.
