Foto: Shutterstock
Jetra ne obrađuje masti i šećer na isti način tokom celog dana. Novo istraživanje pokazalo je da njen unutrašnji biološki sat utiče na oslobađanje proteina koji učestvuju u regulaciji metabolizma, što bi u budućnosti moglo da bude značajno i za određivanje optimalnog vremena za primenu pojedinih terapija.
Istraživači Univerziteta Teksas u San Antoniju identifikovali su stotine proteina čije oslobađanje iz jetre zavisi od doba dana i njenog biološkog sata. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu „Nature Communications“.
Posebno se izdvojio endostatin, protein koji je u eksperimentima na miševima jetra oslobađala u većoj količini tokom perioda mirovanja i gladovanja nego tokom aktivne faze, kada životinje uzimaju hranu.
Dalji eksperimenti pokazali su da endostatin u masnim ćelijama podstiče lipolizu, odnosno razgradnju masti, i menja način na koji one koriste energiju. Kada je biološki sat jetre eksperimentalno poremećen, nestala je i uobičajena razlika u lučenju ovog proteina tokom dana.
„Suština je da biološki sat reguliše lučenje proteina i tako može da utiče na metabolizam tokom dana, ali i u drugim tkivima“, objasnio je Kristofer Litvin, prvi autor studije.
ZAŠTO NIJE SVEJEDNO KADA JEDEMO?
Da jetra ima sopstveni cirkadijalni ritam poznato je odranije. Tokom noći pojačavaju se procesi razgradnje masnih kiselina i obnove ćelija, dok se u ranim jutarnjim satima aktivira proizvodnja glukoze.
Jetra je ujutru i tokom prepodneva spremnija da glukozu pretvori u energiju, dok ta sposobnost kako dan odmiče opada. Zbog toga isti obrok ne mora imati isti metabolički efekat ujutru i kasno uveče.
Na ovaj ritam utiču vreme obroka, san i fizička aktivnost. Česte kasne večere i neredovan san mogu da poremete regulaciju šećera u krvi i doprinesu nakupljanju masti u jetri.
Zbog toga stručnjaci preporučuju održavanje približno ujednačenog vremena obroka i spavanja, izbegavanje kasnih večera i redovnu fizičku aktivnost.
Jedna od preporuka je da se večera završi dva do tri sata pre odlaska na spavanje, dok redovno kretanje može dodatno doprineti boljoj osetljivosti organizma na insulin.
Novo istraživanje tako dodatno ukazuje na značaj vremena obroka, a ne samo njihovog sastava i količine, u načinu na koji organizam reguliše energiju i metabolizam.
