Foto: Shutterstock
Pametni telefoni, tableti i računari postali su nezaobilazan deo odrastanja savremene dece, ali sve veći broj istraživanja ukazuje da prekomerno vreme provedeno pred ekranima može uticati na razvoj govora, pažnje i socijalnih veština.
Stručnjaci naglašavaju da ekrani nisu dokazani uzrok autizma, ali upozoravaju na povezanost između prekomerne upotrebe digitalnih uređaja i ponašanja koja mogu podsećati na pojedine simptome poremećaja iz spektra autizma.
ISTRAŽIVAČI UPOZORAVAJU NA „DIGITALNO DETINJSTVO“
Profesor razvoja dece i adolescenata Majkl C. Nagel sa Univerziteta Sanšajn Kost u Australiji i psiholog dr Rejčel Šarman analizirali su brojna međunarodna istraživanja u knjizi „Becoming Autistic“.
Njihov cilj, kako navode, nije bio da tvrde da telefoni i tableti izazivaju autizam, već da ukažu na sve veći broj studija koje pokazuju vezu između dugotrajnog izlaganja ekranima i promena u ponašanju dece.
- Iz etičkih razloga nije moguće namerno izložiti decu nečemu za šta postoji sumnja da može biti štetno kako bi se dokazao direktan uzrok. Zato govorimo o povezanosti, a ne o uzročno-posledičnoj vezi – objašnjava profesor Nagel.
MOZAK SE RAZVIJA DECENIJAMA
Stručnjaci podsećaju da se ljudski mozak razvija tokom dugog perioda života, a iskustva iz detinjstva imaju veliki uticaj na njegove funkcije.
Problem, kako navode, nije samo vreme koje dete provodi uz ekran, već ono što tokom tog vremena propušta.
Dete koje sate provodi uz telefon ili tablet ima manje prilika za:
- razgovor sa roditeljima,
- igru sa vršnjacima,
- razvijanje govora,
- prepoznavanje emocija,
- učenje kroz stvarne životne situacije.
- Deca uče komunikaciju tako što komuniciraju. Uče kako da razumeju druge ljude kroz stvarne odnose, a ne samo kroz digitalne sadržaje – kaže Nagel.
ŠTA POKAZUJU ISTRAŽIVANJA?
Jedno istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da su mala deca koja su više vremena provodila uz televiziju i video sadržaje, a manje u igri sa roditeljima i drugom decom, češće pokazivala ponašanja slična nekim simptomima autizma.
Druga istraživanja ukazala su na povezanost između velikog vremena provedenog pred ekranima i slabijeg razvoja socijalnih veština kod dece predškolskog uzrasta.
Pojedini istraživači koriste izraz „virtuelni autizam“, ali stručnjaci naglašavaju da to nije medicinska dijagnoza, već opis ponašanja koja mogu ličiti na određene karakteristike poremećaja iz spektra autizma.
KOJE PROMENE SE MOGU PRIMETITI?
Prema rečima profesora Nagela, kod dece koja previše vremena provode pred ekranima mogu se javiti:
- slabiji razvoj govora,
- teškoće u izražavanju emocija,
- manja zainteresovanost za komunikaciju,
- kraća pažnja,
- povlačenje iz stvarnih socijalnih odnosa.
Posebna zabrinutost odnosi se na digitalne sadržaje koji pružaju stalnu i brzu stimulaciju.
- Ako aktivnosti koje razvijaju socijalne veštine zamenimo lakim i brzim digitalnim podsticajima, postoji rizik da deca ne razviju dovoljno sposobnosti potrebnih za stvarne odnose – upozorava Nagel.
NE TREBA UKINUTI TEHNOLOGIJU, VEĆ POSTAVITI GRANICE
Stručnjaci ne smatraju da decu treba potpuno izolovati od tehnologije.
Digitalni uređaji mogu biti korisni u učenju i razvoju, ali problem nastaje kada postanu zamena za igru, razgovor i druženje.
Istraživanja OECD-a pokazala su da umereno korišćenje tehnologije može imati pozitivne efekte u obrazovanju, dok prekomerna upotreba često dovodi do slabijih rezultata u učenju.
- Deca će veoma lako naučiti da koriste tehnologiju. Ono što ne mogu naučiti preko ekrana jesu međuljudski odnosi – ističe profesor Nagel.
ŠTA RODITELJI MOGU DA URADE?
Stručnjaci savetuju roditeljima da ne osećaju krivicu ako su njihova deca već provodila mnogo vremena uz uređaje, jer promene navika mogu doneti poboljšanja.
Preporuke su:
- više igre napolju,
- više druženja sa vršnjacima,
- više razgovora u porodici,
- više kreativnih aktivnosti,
- manje vremena uz telefone i tablete.
Posebno se naglašava uloga roditelja kao primera.
- Deca rade ono što vide. Ako želimo da manje koriste telefone, prvo mi moramo da ih spustimo – zaključuje profesor Nagel.
