Foto: Shutterstock
Pre nego što su nastali savremeni fotoaparati, telefoni sa kamerama i sistemi za prepoznavanje lica, ljudi su vekovima pokušavali da pronađu način da zabeleže sliku stvarnosti. Put do prve kamere bio je dug, a razvoj ove tehnologije promenio je umetnost, nauku, novinarstvo i svakodnevni život.
Prvi koreni kamere datiraju još iz antičkih vremena, kada su naučnici koristili princip poznat kao camera obscura – „mračna soba“. Ovaj jednostavan uređaj funkcionisao je tako što je svetlost prolazila kroz mali otvor i na suprotnoj površini stvarala obrnutu sliku spoljašnjeg sveta.
Ovaj princip opisivali su još kineski filozof Mo Ce u 5. veku pre nove ere i grčki mislioci, a kasnije su ga detaljnije proučavali arapski naučnik Ibn al-Hejsem i evropski istraživači.
Međutim, camera obscura nije mogla da sačuva sliku – ona je samo omogućavala njeno posmatranje.
PRVA FOTOGRAFIJA I ROĐENJE KAMERE
Pravi preokret dogodio se početkom 19. veka kada su naučnici uspeli da trajno zabeleže sliku.
Francuz Joseph Nicéphore Niépce napravio je 1826. ili 1827. godine prvu poznatu trajnu fotografiju koristeći uređaj zasnovan na principu camera obscure. Njegova fotografija, poznata kao „Pogled kroz prozor u Le Grasu“, zahtevala je višesatno izlaganje svetlosti.
Nakon toga, razvoj fotografije ubrzao je Louis Daguerre, koji je 1839. godine predstavio dagerotipiju – prvi praktično primenljiv fotografski proces.
PRVA KAMERA NIJE BILA NI MALO SLIČNA DANAŠNJIM
Rani fotoaparati bili su veliki drveni uređaji koji su zahtevali posebne ploče, hemikalije i dugo vreme ekspozicije. Fotografisanje je bilo komplikovano i skupo, pa su prve kamere uglavnom koristili naučnici i profesionalni fotografi.
Tek krajem 19. veka fotografija postaje dostupnija široj javnosti zahvaljujući kompaniji Eastman Kodak Company i razvoju jednostavnijih fotoaparata.
OD FILMA DO DIGITALNE REVOLUCIJE
Tokom 20. veka kamere su prošle kroz ogroman razvoj. Film je zamenio staklene ploče, nastale su male prenosive kamere, a fotografija je postala deo svakodnevnog života.
Poseban trenutak dogodio se 1975. godine kada je inženjer kompanije Kodak Stiven Sasun napravio prvi digitalni fotoaparat. Uređaj je težio nekoliko kilograma i pravio crno-bele fotografije niske rezolucije, ali je otvorio put tehnologiji koja danas postoji u svakom mobilnom telefonu.
Danas kamere nisu samo sredstva za fotografisanje. One se koriste u medicini, astronomiji, bezbednosnim sistemima, automobilima i veštačkoj inteligenciji.
Od jednostavne tamne prostorije do kamera koje mogu da snimaju svemirske objekte ili analiziraju ljudsko lice – razvoj ove tehnologije predstavlja jednu od najvećih promena u istoriji čovekovog beleženja stvarnosti.
