Foto: Shutterstock
Vrhunac toplotnog talasa koji je zahvatio Srbiju donosi temperature više od 40 stepeni, a dugotrajna izloženost ekstremnoj vrućini predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje stanovništva.
Najugroženije grupe su deca, starije osobe, hronični bolesnici, trudnice i ljudi koji rade na otvorenom, a lekari upozoravaju da su redovan unos tečnosti, izbegavanje sunca i boravak u rashlađenim prostorijama ključne mere zaštite.
Doktor Milan Dimitrijević iz Doma zdravlja „Zvezdara“ upozorava da visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, što dodatno opterećuje srce i može izazvati gubitak svesti.
TOPLOTNI UDAR – STANJE KOJE MOŽE BITI ŽIVOTNO UGROŽAVAJUĆE
Toplotni udar nastaje kada organizam izgubi sposobnost da reguliše telesnu temperaturu i da se rashlađuje. Tada temperatura tela može preći 40 stepeni Celzijusa, a stanje zahteva hitnu medicinsku reakciju.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju su:
- crvena, topla i suva koža,
- ubrzan puls,
- konfuzija i poremećaj svesti,
- grčevi mišića,
- mogući gubitak svesti.
Za razliku od toplotnog udara, sunčanica nastaje direktnim delovanjem sunčevih zraka na nezaštićenu glavu i najčešće se javlja kod osoba koje duže borave na otvorenom.
Prate je:
- jaka glavobolja,
- mučnina i povraćanje,
- vrtoglavica,
- zujanje u ušima,
- povišena telesna temperatura.
DECA I STARIJI NAJUGROŽENIJI
Deca se tokom visokih temperatura zagrevaju nekoliko puta brže od odraslih jer njihov organizam još nema potpuno razvijen sistem za regulaciju telesne temperature.
Lekari posebno upozoravaju da dete nikada ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni na kratko, jer temperatura u vozilu veoma brzo može dostići opasne vrednosti.
Kod starijih osoba problem predstavlja oslabljen osećaj žeđi, zbog čega često dolazi do dehidratacije koju ne primete na vreme. Visoke temperature dodatno opterećuju srce i povećavaju rizik od komplikacija poput moždanog udara i srčanih problema.
POSEBAN OPREZ ZA HRONIČNE BOLESNIKE
Visoke temperature posebno mogu ugroziti osobe sa:
- kardiovaskularnim bolestima,
- dijabetesom,
- astmom i HOBP-om,
- bubrežnim oboljenjima.
Kod srčanih bolesnika vrućina može izazvati pad krvnog pritiska, nesvesticu i dodatno opterećenje srca. Pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti i zgušnjavanja krvi, čime se povećava rizik od stvaranja tromba, infarkta i moždanog udara.
Dijabetičarima se savetuje češća kontrola šećera u krvi, jer dehidratacija može poremetiti regulaciju glukoze. Posebnu pažnju treba obratiti i na pravilno čuvanje insulina tokom visokih temperatura.
Osobe sa respiratornim problemima treba da izbegavaju nagle prelaze iz klimatizovanih prostorija na vrelinu, jer takve promene mogu izazvati pogoršanje simptoma.
LEKARI SAVETUJU: VODU PITI I PRE NEGO ŠTO SE OSETI ŽEĐ
Tokom vrelih dana preporučuje se unos dva do tri litra tečnosti dnevno, prvenstveno vode, limunade i blagih biljnih čajeva.
Treba izbegavati:
- alkohol,
- gazirana pića,
- preteran unos kofeina.
Preporuka je da se direktno izlaganje suncu izbegava između 10 i 17 časova, dok fizičke aktivnosti i radove na otvorenom treba planirati u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Lekari savetuju:
- nošenje lagane odeće svetlih boja,
- zaštitu glave i očiju,
- laganu ishranu bogatu voćem i povrćem,
- izbegavanje masne i teške hrane.
Osobe koje koriste terapiju ne bi trebalo same da menjaju ili prekidaju lekove, već da se konsultuju sa svojim lekarom. Tokom velikih vrućina preporučuje se češća kontrola krvnog pritiska i pulsa.
Stručnjaci poručuju da se tokom toplotnog talasa posebna pažnja mora posvetiti najosetljivijim grupama, jer pravovremena zaštita i prepoznavanje simptoma mogu sprečiti ozbiljne zdravstvene posledice.
