Foto: Shutterstock
Sve veći troškovi života i potreba za dodatnim prihodom doveli su do toga da mnogi građani u Srbiji razmatraju rad kod dva poslodavca istovremeno. Prema važećem Zakonu o radu, takva praksa je dozvoljena, ali uz određena pravila i ograničenja.
Postoje dve najčešće zakonske opcije za dodatno zaposlenje.
Prva je ugovor o dopunskom radu, koji se najčešće koristi kada osoba već ima puno radno vreme kod jednog poslodavca. U tom slučaju, dodatni angažman je ograničen na najviše trećinu punog radnog vremena, odnosno do oko 13 sati nedeljno. U praksi, za ovakav oblik rada obično nije potrebna posebna saglasnost matičnog poslodavca.
Druga opcija je rad sa nepunim radnim vremenom kod više poslodavaca, gde se radno vreme može podeliti, na primer, po 20 sati nedeljno kod dva poslodavca. Takođe je moguće kombinovati stalno zaposlenje sa honorarnim ugovorima, autorskim ugovorima ili preduzetničkim radom.
Kada je reč o doprinosima i porezima, svaki poslodavac je dužan da prijavi radnika u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i uplati odgovarajuće doprinose na ostvarenu zaradu.
Međutim, postoje i situacije u kojima dodatni rad može biti ograničen ili zabranjen. To se pre svega odnosi na slučajeve sukoba interesa, zabranu konkurencije, kao i klauzule o poverljivosti u ugovoru o radu.
Poseban oprez preporučuje se zaposlenima u javnom sektoru, gde često važe dodatna pravila i u nekim slučajevima je potrebna posebna saglasnost za dodatni rad.
Stručnjaci savetuju da se pre potpisivanja drugog ugovora obavezno proveri postojeći ugovor o radu kako bi se izbegli potencijalni problemi sa poslodavcem i zakonskim obavezama.
