Foto: Shutterstock/PeopleImages
Pitanje odlaska na lekarski pregled tokom radnog vremena često izaziva dileme među zaposlenima, a odgovor zavisi od vrste pregleda i pravnog osnova za odsustvo, objašnjavaju pravni stručnjaci.
Kako navodi pravnik advokatske kancelarije PC Law Vukašin Vuković, zakonska regulativa ne propisuje jedinstveno pravo na odsustvo za sve zdravstvene situacije, već razlikuje bolovanje, obavezne preglede i redovne kontrole.
BOLOVANJE I OBAVEZNI PREGLEDI
U situaciji kada lekar utvrdi privremenu nesposobnost za rad, zaposleni se upućuje na bolovanje, koje se reguliše posebnim pravilima radnog i zdravstvenog zakonodavstva.
Takođe, za zaposlene na radnim mestima sa povećanim rizikom, lekarski pregledi su zakonska obaveza, a poslodavac je dužan da ih organizuje i finansira.
REDOVNI PREGLEDI ZAVISE OD DOGOVORA
Kod redovnih kontrola, specijalističkih pregleda, laboratorijskih analiza ili terapija, zakon ne garantuje automatsko pravo na odsustvo.
U praksi se, kako objašnjava Vuković, ovakve situacije rešavaju dogovorom između zaposlenog i poslodavca, u skladu sa internim aktima firme.
Najčešće opcije su korišćenje plaćenog odsustva, godišnjeg odmora, fleksibilnog radnog vremena, preraspodele radnih sati, rada od kuće ili neplaćenog odsustva.
PRAVO NA NAKNADU ZARADE
Ako pregled dovede do otvaranja bolovanja, zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Kod bolesti ili povrede van rada, zakonski minimum iznosi najmanje 65 odsto prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, uz ograničenje da ne može biti niže od minimalne zarade.
Kod povrede na radu, profesionalne bolesti, održavanja trudnoće, dobrovoljnog davanja organa ili nege deteta, naknada može ići do pune zarade.
DA LI JE POTREBNA NAJAVA PREGLEDA
Za redovne preglede zakon ne propisuje obaveznu najavu, ali zaposleni ima dužnost da obavesti poslodavca o okolnostima koje mogu uticati na organizaciju posla.
U praksi se preporučuje da se pregled najavi unapred kad god je to moguće, dok se u hitnim slučajevima to ne zahteva. Kod bolovanja se dostavlja lekarska potvrda o privremenoj sprečenosti za rad u zakonskom roku.
DA LI POSLODAVAC MOŽE DA TRAŽI DOKAZ
Poslodavac, prema zakonu, u većini slučajeva nema pravo da traži dokaz o obavljenom pregledu, niti da zahteva medicinsku dokumentaciju o vrsti pregleda, jer su podaci o zdravlju posebno zaštićeni.
Izuzetak je bolovanje, kada se dostavlja potvrda o sprečenosti za rad, bez detalja o dijagnozi.
REŠENJA U PRAKSI
U slučaju hroničnih bolesti ili redovnih terapija, rešenje se najčešće pronalazi kroz fleksibilnu organizaciju rada, odsustva ili dogovor između zaposlenog i poslodavca, navodi sagovornik.
