Foto: Shutterstock
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Mitrovske zadušnice, poznate i kao jesenje zadušnice, koje su ujedno poslednje zadušnice u ovoj godini. Ovaj dan posvećen je molitvenom sećanju na preminule članove porodice, rođake i prijatelje.
Mitrovske zadušnice obeležavaju se uvek u subotu uoči Mitrovdana, praznika posvećenog Svetom velikomučeniku Dimitriju, koji se slavi 8. novembra.
Zadušnice se tokom godine obeležavaju četiri puta, uvek subotom. Pored Mitrovskih, u crkvenom kalendaru postoje i zimske, Duhovske ili letnje, kao i Miholjske zadušnice.
Na ovaj dan vernici odlaze na groblja, pale sveće za pokoj duša preminulih i prisustvuju liturgijama i parastosima koji se služe u hramovima Srpske pravoslavne crkve.
Jedan od najvažnijih običaja jeste donošenje kuvanog žita, vina i sveća. Nakon crkvene službe, vernici odlaze na grobove svojih najmilijih, gde sveštenik obavlja pomen i preliva žito vinom. Običaji se razlikuju od kraja do kraja Srbije.
Kuvano žito simbolizuje vaskrsenje i večni život, dok vino kojim se preliva podseća na Božje milosrđe. Zapaljena sveća predstavlja svetlost Hristovu i veru u život večni.
MILOSTINJA I POMOĆ DRUGIMA DEO SU OBIČAJA
Mitrovske zadušnice nisu samo dan odlaska na groblje i sećanja na pokojne. Poseban značaj pridaje se i dobročinstvu, pomaganju siromašnima i deljenju hrane sa drugima.
U narodu je sačuvan običaj da se hrana doneta na groblje podeli sa ljudima koji tu dolaze, uz molitvu i pomen za pokoj duša preminulih. Vernici se podstiču da pomognu onima kojima je pomoć potrebna i da udеле milostinju.
Mitrovske zadušnice imaju korene u tradiciji Ruske pravoslavne crkve. Prema istorijskom predanju, njihovo ustanovljenje povezuje se sa pobedom ruskog kneza Dimitrija Donskog nad Mongolima na Kulikovskom polju 1380. godine, kada je uveden pomen za poginule vojnike.
Vremenom je ovaj dan u srpskoj pravoslavnoj tradiciji dobio šire značenje i postao dan molitvenog sećanja na sve preminule.
