Foto: Shutterstock
Građani koji se suoče sa finansijskim problemima i shvate da neće moći da plate narednu ratu kredita trebalo bi što pre da kontaktiraju banku i pokušaju da pronađu rešenje. Najgore je izbegavati komunikaciju, jer kašnjenje vremenom može dovesti do opomena i postupka prinudne naplate, upozorava Dušan Uzelac, urednik portala „Kamatica“.
Prema njegovim rečima, prilikom uzimanja kredita ugovorom su jasno utvrđeni iznosi, rokovi otplate i obaveze obe strane, ali i posledice neizmirivanja dugovanja. Ipak, kada klijent naiđe na poteškoće, u interesu je i banke da se pronađe način da se otplata nastavi.
„Najgore što možete da uradite jeste da se oglušite i da se povučete iz bilo kakve komunikacije sa bankom“, poručio je Uzelac gostujući u Jutarnjem programu.
KOJE OLAKŠICE BANKA MOŽE DA PONUDI?
Mogućnosti za rešavanje problema zavise od vrste kredita, finansijske situacije klijenta i uslova koje banka može da ponudi. Među potencijalnim rešenjima su refinansiranje, privremeno odlaganje plaćanja ili drugačiji dogovor o izmirivanju obaveza.
Ukoliko kašnjenje traje petnaestak dana, posledice u određenim slučajevima mogu biti ograničene na zateznu kamatu. Međutim, kada građanin zna da neće moći da plaća rate ni u narednim mesecima, važno je da to na vreme saopšti banci.
Uzelac ističe da klijent ne mora da iznosi sve privatne okolnosti koje su dovele do finansijskih poteškoća, ali treba jasno da objasni problem i predloži rešenje koje bi mu omogućilo da nastavi sa otplatom.
DUŽI ROK OTPLATE ZNAČI MANJU RATU, ALI I VIŠE KAMATE
Prilikom uzimanja kredita važno je odabrati rok otplate koji odgovara prihodima i troškovima domaćinstva. Duži rok najčešće donosi nižu mesečnu ratu, ali povećava ukupan iznos kamate koji će dužnik platiti.
„Što ga duže plaćate, više ćete platiti kamate“, objašnjava Uzelac.
Ipak, manja rata ne mora nužno biti loš izbor. Važno je da mesečna obaveza ne bude preveliko opterećenje za kućni budžet i da građanima ostane dovoljno novca za osnovne životne potrebe.
Posebno kod stambenih kredita, previsoka rata može dugoročno predstavljati veći problem od nešto veće ukupne kamate. Zbog toga je važno pronaći ravnotežu između dužine otplate i finansijske sigurnosti.
PREPORUKA JE DA SE OBEZBEDI REZERVA ZA TRI DO ŠEST RATA
Uzelac savetuje građanima da, ukoliko su u mogućnosti, naprave finansijsku rezervu koja bi mogla da pokrije tri do šest mesečnih rata kredita.
Takva ušteđevina može biti značajna u slučaju gubitka posla, bolesti ili drugih nepredviđenih okolnosti koje utiču na prihode domaćinstva.
Finansijska rezerva može da omogući građanima da lakše prebrode težak period, ali i da donesu važne životne odluke, poput promene posla ili preseljenja, bez neposrednog rizika da će zakasniti sa otplatom kredita.
MORATORIJUM NE ZNAČI AUTOMATSKI I PRESTANAK OBRAČUNA KAMATE
Govoreći o privremenom odlaganju otplate, Uzelac je podsetio na moratorijume uvedene tokom pandemije koronavirusa. Takve mere omogućile su dužnicima da privremeno odlože plaćanje obaveza, ali to nije značilo da je dug oprošten niti da je kamata nužno prestala da se obračunava.
Zato je važno da građani pre prihvatanja odlaganja pažljivo pročitaju uslove i provere kako će ono uticati na ukupan dug i buduće rate.
Uzelac je kao primer drugačijeg pristupa prezaduženosti naveo lični bankrot, institut koji postoji u pojedinim državama i koji, pod određenim uslovima, može omogućiti dužniku da započne finansijski iznova. Takva mogućnost, međutim, podrazumeva propisana pravila i ograničenja.
KADA MOGU DA STIGNU OPOMENE ZBOG NEPLAĆENE RATE?
Prema Uzelčevim rečima, prva opomena zbog kašnjenja u pojedinim slučajevima može stići približno 15 dana nakon dospeća rate. Ako se dug ne izmiri, mogu uslediti nova obaveštenja i, u zavisnosti od ugovora i okolnosti, postupci prinudne naplate.
On je ukazao da se u praksi može pojaviti određeni vremenski prostor za dogovor sa bankom, ali da se na period od oko dva meseca ne treba oslanjati kao na garantovani rok. Tačan postupak zavisi od vrste kredita, ugovornih odredbi i konkretne situacije.
Zbog toga je preporuka da građani ne čekaju prvu opomenu, već da se banci jave čim procene da postoji rizik od kašnjenja.
PRVI KORAK MOŽE DA BUDE I MEJL BANCI
Za početak razgovora nije neophodno odmah otići u poslovnicu. Građani mogu da pošalju mejl banci, objasne svoju situaciju i zatraže informacije o mogućim olakšicama.
Važno je da se pre donošenja odluke provere svi uslovi ponuđenog rešenja, uključujući novu visinu rate, rok otplate i ukupan iznos koji će biti vraćen.
Najvažnija poruka za građane koji imaju problem sa otplatom kredita jeste da ne izbegavaju banku i ne čekaju da dug postane veći. Pravovremena komunikacija ne garantuje da će banka odobriti olakšice, ali omogućava da se mogućnosti razmotre pre nego što problem preraste u ozbiljnije finansijske posledice.
