Foto: Profimedia
Prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, dok je u Srbiji prosečno trajala 40,6 sati, pokazuju podaci Eurostat.
Prema objavljenim statistikama, među državama obuhvaćenim istraživanjem više nego u Srbiji radilo se jedino u Bosni i Hercegovini, gde je prosečna radna nedelja iznosila 40,9 sati, kao i u Turskoj sa 42,4 sata rada nedeljno.
Izveštaj pokazuje i da je u Evropskoj uniji došlo do pada prosečnog broja radnih sati u odnosu na 2015. godinu, kada je prosečna radna nedelja trajala 36,9 sati.
Među članicama Evropske unije najduža prosečna radna nedelja zabeležena je u Grčka sa 39,6 sati rada nedeljno. Slede Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, dok je u Litvaniji prosečna radna nedelja trajala 38,4 sata.
Sa druge strane, najkraće radno vreme zabeleženo je u Holandija, gde su zaposleni prosečno radili 31,9 sati nedeljno. Slede Danska i Nemačka sa po 33,9 sati rada nedeljno, dok je u Austriji prosečna radna nedelja trajala 34 sata.
Posmatrano prema delatnostima, najduže su radili zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa prosečno 42 sata nedeljno.
Menadžeri su u proseku radili 40,6 sati nedeljno, dok su pripadnici oružanih snaga beležili prosečno 39,4 sata rada.
Najkraće radno vreme imali su radnici na jednostavnim poslovima, sa prosečno 31,8 sati nedeljno, administrativni službenici sa 34 sata, kao i zaposleni u uslužnim i prodajnim delatnostima sa prosečno 34,5 sati rada nedeljno.
