Foto: Shutterstock
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu ponovo su završeni bez dogovora. Ni posle trećeg sastanka predstavnika Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca nije postignut kompromis, a ključna razlika ostala je između Vladinog predloga od 600 evra i zahteva sindikata da minimalna zarada odmah bude 650 evra.
Vlada predlaže da minimalna cena rada od 1. januara 2027. godine bude povećana sa 371 na 405 dinara po radnom satu, odnosno za 9,2 odsto. To bi značilo povećanje minimalne zarade sa sadašnjih 64.554 na 70.470 dinara mesečno.
Predlog su prihvatili poslodavci, ali sindikati nisu.
VLADA: MINIMALAC OD 600 EVRA, A ONDA 650
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali rekao je da je cilj da minimalna zarada nastavi da raste, uz plan da do kraja 2027. godine dostigne 650 evra.
Mali je podsetio da je minimalna zarada 2010. i 2011. godine iznosila oko 15.700 dinara, dok je u poslednja 24 meseca nominalno povećana za 49,4 odsto. Kada se uračuna inflacija, realno povećanje iznosi 33,5 odsto.
Prema njegovim rečima, u Srbiji trenutno nešto manje od 100.000 radnika prima minimalnu zaradu, dok ih je pre 12 do 13 godina bilo oko pola miliona.
Ministar je kao jedan od argumenata za predloženo povećanje naveo i minimalnu potrošačku korpu.
Sa povećanjem na 70.470 dinara, minimalna zarada bi, prema Vladinoj računici, pokrivala 117 odsto minimalne potrošačke korpe, dok je 2012. godine pokrivenost iznosila svega 62 odsto.
SINDIKATI: „650 EVRA NAM TREBA ODMAH“
Sindikati, međutim, nisu prihvatili model prema kojem bi minimalac prvo porastao na 600 evra, a zatim tokom naredne godine vanredno bio povećan na 650 evra.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović poručio je da sindikati ostaju pri zahtevu da minimalna zarada odmah bude 650 evra.
Problem za sindikate predstavlja i neizvesnost oko plata u javnom sektoru.
Kako navode, nisu dobili jasan odgovor da li bi eventualno vanredno povećanje minimalca krajem 2027. godine bilo praćeno odgovarajućim povećanjem zarada u javnom sektoru.
„Ništa nam ne znači minimalac od 650 evra mesec dana pred kraj godine“, stav je sindikata.
POSLODAVCI PRISTALI, ALI UZ JEDAN USLOV
Za razliku od sindikata, predstavnici poslodavaca prihvatili su Vladin predlog od 9,2 odsto.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je većina poslodavaca prvobitno smatrala da povećanje ne bi trebalo da bude veće od osam odsto.
Ipak, pristali su na Vladin predlog jer je obećano da će u istoj meri biti povećan i neoporezivi deo zarade, što predstavlja obavezu države, a ne dodatni trošak poslodavaca.
Atanacković smatra i da bi trebalo promeniti način na koji se posmatra minimalna zarada.
Prema njegovom stavu, minimalac nije socijalna kategorija, već iznos koji u određenim okolnostima mogu da isplate država ili privatni poslodavci koji imaju finansijske probleme. Zbog toga, smatra on, minimalnu zaradu ne treba direktno porediti sa potrošačkom korpom.
VLADA GLEDA I RAST PRIVREDE
Ministar Mali ukazuje i na makroekonomske pokazatelje koji se uzimaju u obzir prilikom određivanja minimalne cene rada.
Prema njegovim navodima, privreda Srbije je u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast od 3,6 odsto, dok se za celu godinu očekuje rast od oko 3,2 do 3,3 odsto.
Stopa nezaposlenosti je, prema podacima koje je izneo Mali, 8,9 odsto, dok je 2012. godine iznosila 25,9 odsto.
Istovremeno, godišnja inflacija je u junu iznosila 1,9 odsto.
Po Zakonu o radu, prilikom utvrđivanja minimalne cene rada uzima se u obzir šest parametara, među kojima su kretanje potrošačkih cena, produktivnost, prosečna zarada, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, kao i opšti nivo ekonomske aktivnosti.
DOGOVORA JOŠ NEMA
Tako je posle trećeg sastanka ostao isti problem: Vlada i poslodavci prihvataju povećanje od 9,2 odsto, dok sindikati traže da minimalna zarada odmah dostigne 650 evra.
Ukoliko socijalni partneri ne postignu dogovor, konačnu odluku o iznosu minimalne cene rada donosi Vlada Srbije.
