Foto: Promo
Žetva“ prati priču o nemačkom baronu Johanu fon Vagneru, koji nakon ilegalne transplantacije srca počinje da ima uznemirujuće snove i vizije. Pod teretom sećanja koja ne pripadaju njegovom životu i odgovornosti koju ne može da ignoriše, Johan kreće u ličnu i opasnu potragu za istinom. Njegovo putovanje vodi ga na Kosovo i Metohiju, gde se suočava s mračnom realnošću ilegalne trgovine organima, povezane sa ozloglašenom „Žutom kućom“. Susret s porodicom čoveka čije srce nosi u grudima dodatno učvršćuje njegovu odlučnost da, makar i prekasno, pokuša da ispravi nepravdu.
Kako je film dobio ovaj naziv?
Događaji vezani za „Žutu kuću“ u severnoj Albaniji ubrajaju se među najteže i najkontroverznije epizode nakon završetka rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Reč je o organizovanoj trgovini ljudskim organima, gde su žrtve uglavnom bili oteti Srbi sa Kosova i Metohije.
U „Žutoj kući“ bilo je organizovano vađenje organa, koje Englezi cinično zovu „organ harvesting“ (harvesting = žetva, berba), pa otuda i naziv filma, koji je okupio značajne međunarodne i domaće glumce: Metjua Meknaltija u ulozi Johana, poznatog po TV serijama „The Rising“, „Domina“ i „Teror“, Angusa Mekfejdena, domaćoj javnosti najpoznatijeg po ulozi u filmu „Hrabro srce“ Mela Gibsona, kao i u „Slagalici strave III“, „Kupili smo zoološki vrt“ i „Ekvilibrijumu“, Pola Marija, Rebeku Kalder, kao i srpske glumce Jovanu Gavrilović, Sergeja Tutića, Jasminu Avramović, Aleksandra Jovanovića, Saru Cizelj, Jovana Veljkovića, Vahida Džankovića, Radoja Čupića, Miodraga Dragičevića i druge.
O zločinu trgovine srpskim organima govorila je i nekadašnja glavna tužiteljka Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije, Karla del Ponte u dokumentarnom romanu „Lov: Ja i ratni zločinci“, kao i specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, koji je sproveo istragu. Njegov izveštaj 2010. godine je izazvao međunarodni skandal, jer je rušio sliku o nevinim kosovskim Albancima koji su se borili protiv nasilne srpske vlasti. Otvoreno je govorio o organizovanoj trgovini organima koji su slati u inostranstvo, a svaka trgovina vredela je više od 50.000 evra. U izveštaju Dika Martija navodi se da su žrtve kidnapovane na Kosovu i Metohiji i nasilno odvožene u Albaniju.
