Foto: Shutterstock
Studentski pokret koji je prethodnih meseci organizovao proteste i blokade fakulteta priprema izlazak na predstojeće parlamentarne izbore sa posebnom izbornom listom, čime bi prvi put direktno ušao u institucionalnu političku borbu.
Prema informacijama koje su se pojavile u javnosti, formiranje liste odvija se kroz studentske plenume i koordinaciona tela na univerzitetima. Proces izbora kandidata podrazumeva više nivoa odlučivanja – od fakultetskih plenuma, preko lokalnih radnih grupa, do univerzitetske koordinacije.
KANDIDATI BIRANI KROZ PLENUME
Kako navode predstavnici studentskog pokreta, cilj je da kandidati ne budu profesionalni političari, već osobe koje uživaju poverenje akademske zajednice i građana.
Poseban deo procesa predstavlja takozvano vetiranje kandidata. Prema dostupnim informacijama, studenti proveravaju predložena imena, a članovi plenuma mogu da dostave argumente zbog kojih bi neko trebalo da bude uklonjen sa liste.
Među kriterijumima koji se pominju jeste da kandidati ne budu povezani sa partijama vlasti ili postojećim političkim strukturama, kao i da imaju podršku zajednice iz koje dolaze.
IMENA JOŠ NISU ZVANIČNO OBJAVLJENA
Iako su se u javnosti pojavila različita imena koja se dovode u vezu sa studentskom listom, zvanična potvrda kompletnog sastava još nije objavljena.
Predstavnici studenata navode da će lista biti predstavljena kada izbori budu raspisani, kako bi se kandidati zaštitili od ranijih političkih pritisaka i kampanje.
U medijima su se kao potencijalni kandidati pominjale javne ličnosti iz različitih oblasti – profesori, pravnici, kulturni radnici i stručnjaci – ali njihov konačan status zavisi od odluka studentskih tela.
PROGRAM: INSTITUCIJE, VLADAVINA PRAVA I PROMENE SISTEMA
Iako detaljan izborni program još nije predstavljen u konačnoj formi, studenti su ranije isticali nekoliko ključnih tema:
- nezavisnost institucija,
- jačanje vladavine prava,
- odgovornost javnih funkcionera,
- promene u sistemu obrazovanja,
- slobodu medija,
- stvaranje uslova za fer i demokratske izbore.
Studentski pokret poručuje da njihova lista ne treba da bude klasična politička organizacija, već pokušaj da se u parlament uvedu ljudi koji do sada nisu bili deo stranačkog sistema.
POLITIČKA SCENA ČEKA NA ODGOVOR BIRAČA
Najveće pitanje pred izbore biće koliko podrške studentska lista može da dobije i da li će uspeti da privuče građane koji su nezadovoljni postojećim političkim ponudama.
Pojedina istraživanja javnog mnjenja već su uključivala hipotetičku studentsku listu u procene rejtinga, što pokazuje da je ovaj pokret postao jedan od važnijih faktora u političkoj debati u Srbiji.
Ulazak studentske liste u izbornu trku mogao bi da promeni odnose među političkim akterima, jer bi prvi put jedna organizacija nastala van tradicionalnih partijskih struktura pokušala da osvoji podršku birača na nacionalnom nivou.
