Foto: Shutterstock
Kada je cilj da se snizi nivo holesterola, nije važna samo ishrana tokom dana. Navike nakon večere mogu imati značajan uticaj na zdravlje srca, kvalitet sna, nivo fizičke aktivnosti i izbor hrane narednog dana.
Stručnjaci ističu da promene ne donose rezultate odmah, ali da dosledno usvajanje zdravijih navika može doprineti boljoj kontroli holesterola.
KRATKA ŠETNJA POSLE VEČERE
Jedna od najjednostavnijih navika koja može pozitivno uticati na zdravlje jeste lagana šetnja nakon večere.
Samo 10 do 20 minuta hodanja može doprineti boljoj kontroli šećera u krvi, smanjenju triglicerida, povećanju nivoa HDL („dobrog“) holesterola i boljoj kontroli telesne težine.
Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
IZBEGAVAJTE KASNE NOĆNE GRICKALICE
Večernje grickanje često uključuje namirnice bogate zasićenim mastima i šećerima, poput čipsa, slatkiša, kolača i sladoleda, što može otežati kontrolu holesterola.
Ukoliko se glad javlja kasno uveče, bolji izbor mogu biti voće, mala količina orašastih plodova ili grickalice sa manje dodatih masti i šećera.
OPUSTITE SE PRE SPAVANJA
Stres sam po sebi ne povećava direktno nivo holesterola, ali može dovesti do navika koje negativno utiču na zdravlje – prejedanja, manjka kretanja i lošijeg sna.
Za opuštanje pred spavanje mogu pomoći čitanje, lagano istezanje, vežbe disanja, meditacija ili kratka rutina bez korišćenja telefona i računara.
KVALITETAN SAN JE VAŽAN ZA SRCE
Nedostatak sna povezuje se sa višim nivoima LDL („lošeg“) holesterola i triglicerida, ali i sa većim apetitom i češćim izborom nezdrave hrane.
Većini odraslih osoba potrebno je između sedam i devet sati sna. Preporučuje se odlazak u krevet u približno isto vreme, smanjenje korišćenja ekrana pred spavanje i stvaranje mirnog okruženja za odmor.
PLANIRAJTE OBROKE ZA SLEDEĆI DAN
Nekoliko minuta pripreme uveče može pomoći da narednog dana napravite zdravije izbore.
Priprema doručka, pakovanje ručka ili planiranje obroka olakšavaju unos namirnica koje povoljno utiču na nivo holesterola, kao što su voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i masna riba.
ŠTA JOŠ MOŽE POMOĆI U KONTROLI HOLESTEROLA?
Za zdrav nivo holesterola preporučuje se:
- veći unos rastvorljivih vlakana iz ovsa, pasulja, sočiva, jabuka i semenki;
- izbor zdravih masti iz maslinovog ulja, orašastih plodova, avokada i ribe;
- smanjenje unosa zasićenih masti iz masnog mesa, putera, punomasnih mlečnih proizvoda i pržene hrane;
- redovna fizička aktivnost;
- izbegavanje pušenja i ograničavanje alkohola.
Male promene u svakodnevnoj rutini mogu vremenom imati značajan uticaj na zdravlje srca i održavanje normalnog nivoa holesterola.
