Foto: Shutterstock
Za građane Srbije koji putuju u zemlje Evropske unije, odnosno u države Šengena koje primenjuju novi sistem, putovanje više nije isto kao ranije. Sistem ulaska i izlaska iz Evropske unije – EES (Entry/Exit System) zamenio je klasično udaranje pečata u pasoš i uvodi elektronsku evidenciju prelazaka granice, uz biometrijsku proveru putnika.
EES je počeo da se uvodi 12. oktobra 2025. godine, kroz prelazni period, a od 10. aprila 2026. godine sistem je potpuno operativan na spoljnim granicama Šengena. To znači da se za putnike iz zemalja koje nisu članice EU primenjuje novi način evidentiranja ulaska i izlaska.
KO JE OBUHVAĆEN EES SISTEMOM?
EES se odnosi na državljane zemalja koje nisu članice Evropske unije, kao i na državljane Islanda, Norveške, Lihtenštajna i Švajcarske koji ulaze u zemlje koje koriste sistem radi kratkog boravka do 90 dana u periodu od 180 dana.
To znači da su među putnicima na koje se EES odnosi i građani Srbije koji putuju bez vize na turistički, poslovni ili drugi kratkotrajni boravak u Šengen.
Sistem beleži:
- podatke iz pasoša i putne isprave,
- ime i prezime,
- datum rođenja,
- državljanstvo,
- datum i mesto ulaska,
- datum i mesto izlaska,
- biometrijske podatke – fotografiju lica i otiske prstiju,
- eventualno odbijanje ulaska.
Podaci se povezuju u elektronski dosije putnika, čime se više ne zavisi od toga da li je u pasošu pravilno udaren i očitan pečat.
ŠTA SE DEŠAVA KADA PRVI PUT ULAZITE U EU?
Najvažnija promena za putnike jeste prvi prelazak granice nakon uključivanja u EES.
Na prvom prelasku putnik mora da preda putnu ispravu, a granični organi registruju njegove podatke i uzimaju biometriju. To podrazumeva fotografisanje lica i uzimanje otisaka prstiju.
Prema informacijama Evropske unije za putnike sa Zapadnog Balkana, uzimaju se četiri otiska prsta, dok se fotografija lica pravi radi biometrijske identifikacije.
Ukoliko je na konkretnom prelazu dostupan sistem za samouslužnu registraciju, deo postupka može da se obavi preko kioska, ali granični policajac i dalje proverava podatke i donosi konačnu odluku o ulasku.
Drugim rečima, EES nije automatsko odobrenje ulaska. Sistem samo registruje i proverava putnika. Granična kontrola i dalje postoji.
DA LI SE BIOMETRIJA RADI SVAKI PUT?
Ne.
Upravo je to jedna od važnih stvari koju putnici treba da znaju.
Kada je putnik jednom registrovan u sistemu, prilikom narednih prelazaka granice njegovi podaci se uglavnom samo proveravaju. Fotografija i otisci već postoje u sistemu, pa se postupak svodi na biometrijsku verifikaciju identiteta.
Zbog toga bi prvi prelazak mogao biti sporiji, dok bi naredni trebalo da budu jednostavniji i brži, posebno na prelazima koji imaju dovoljno opreme za automatizovanu kontrolu.
ŠTA SE DEŠAVA SA PEČATIMA U PASOŠU?
EES je upravo uveden da bi se pečati u pasošima zamenili elektronskom evidencijom.
Umesto da se ručno proverava niz pečata, sistem automatski beleži kada je putnik ušao u Šengen i kada ga je napustio.
To je posebno važno zbog pravila 90 dana u okviru 180 dana. Sistem omogućava da se elektronski prati koliko je dana putnik proveo na teritoriji država koje primenjuju EES i lakše otkrivaju slučajeve prekoračenja dozvoljenog boravka.
ŠTA AKO PUTNIK PREĐE DOZVOLJENIH 90 DANA?
Jedna od glavnih funkcija EES-a jeste upravo kontrola dužine boravka.
Pošto sistem beleži svaki ulazak i izlazak, granične vlasti mogu elektronski da provere da li je putnik prekoračio dozvoljeni period boravka.
To znači da se putnici više ne mogu oslanjati samo na sopstveno računanje dana ili pregled pečata u pasošu.
EES ne menja pravilo 90/180 – on omogućava njegovo preciznije elektronsko praćenje.
DA LI ĆE EES ZNAČITI DUŽE ČEKANJE NA GRANICI?
To je trenutno jedno od najvećih pitanja za putnike.
Evropska komisija sistem predstavlja kao način da se dugoročno ubrzaju kontrole, posebno kroz biometrijsku verifikaciju i samouslužne sisteme. Međutim, uvođenje nove procedure može u određenim periodima da znači duže zadržavanje, naročito kada veliki broj ljudi prvi put mora da bude registrovan.
Zbog toga je tokom uvođenja EES-a bilo predviđeno da države mogu, u izuzetnim situacijama kada nastanu prevelike gužve, privremeno obustave biometrijsku registraciju na određenom graničnom prelazu. Ta mogućnost je bila vremenski ograničena i nije značila ukidanje EES-a.
Zato eventualna informacija da na nekom prelazu „ne rade EES“ ne mora da znači da država ne primenjuje sistem, već da je u konkretnom trenutku došlo do privremene mere zbog saobraćajnog opterećenja.
ŠTA JE SA DECOM?
Za decu postoje posebna pravila.
Deca mlađa od 12 godina ne daju otiske prstiju, ali se njihov ulazak i dalje registruje, uz proveru putne isprave i druge potrebne podatke, uključujući fotografiju lica.
Roditelji zato ne treba da očekuju da će dete proći potpuno bez registracije samo zato što nema uzimanja otisaka.
KO NE PODLEŽE EES-U?
EES nije namenjen svim putnicima.
Na primer, građani EU, kao i državljani Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske, nisu registrovani u EES-u.
Iz sistema su izuzeti i određeni državljani trećih zemalja koji imaju važeću dozvolu boravka ili dugoročnu vizu države koja primenjuje EES.
Postoje i posebna pravila za članove porodice državljana EU koji imaju odgovarajuću boravišnu kartu ili dozvolu boravka.
Zato je važno da putnik pre polaska zna po kom osnovu ulazi u Šengen – kao turista, nosilac kratkotrajne vize, sa dozvolom boravka ili po nekom drugom osnovu.
DA LI EES VAŽI NA SVIM GRANICAMA?
EES se odnosi na spoljne granice Šengenskog prostora, a ne na kontrole između država koje su već unutar Šengena.
Sistem je uveden na graničnim prelazima različitih tipova – na aerodromima, morskim lukama i kopnenim granicama.
To je važno za građane Srbije koji u Šengen ulaze automobilom ili autobusom, ali i za one koji putuju avionom.
Kada se jednom uđe u Šengen, nema nove EES registracije na svakoj unutrašnjoj granici između država članica Šengena.
A ŠTA JE SA GRČKOM?
Grčka je važna destinacija za srpske turiste, posebno tokom letnje sezone, ali EES nije sistem koji se odnosi samo na grčku granicu.
Način rada konkretnog prelaza može uticati na to koliko će registracija trajati, zbog čega se iskustva putnika mogu razlikovati.
Za putnike koji putuju ka Grčkoj zato je najvažnije da računaju na mogućnost biometrijske registracije, ali i na eventualna zadržavanja koja zavise od opterećenja konkretnog prelaza.
EES NIJE NOVA VIZA
Važno je razdvojiti dve stvari.
EES nije viza i ne uvodi novu dozvolu za ulazak u EU.
Za građane Srbije koji i dalje imaju pravo na bezvizni kratkotrajni boravak, osnovno pravilo ostaje 90 dana u bilo kojih 180 dana.
EES samo elektronski registruje i prati ulazak i izlazak i povezuje te podatke sa biometrijom putnika.
ŠTA PUTNIK TREBA DA URADI PRE POLASKA?
Za putnike iz Srbije praktično je najvažnije nekoliko stvari:
- proveriti da li je pasoš važeći;
- računati na to da prvi EES prelazak može trajati duže;
- imati spreman pasoš za biometrijsku registraciju;
- ne računati samo na pečate za praćenje boravka;
- voditi računa o pravilu 90 dana u 180 dana;
- proveriti uslove ulaska u konkretnu državu;
- pre polaska proveriti stanje na graničnom prelazu, naročito tokom vikenda i smena turista.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije još od početka primene EES-a upozorava građane da tokom uvođenja sistema mogu postojati duža zadržavanja i da treba proveravati stanje na konkretnim graničnim prelazima.
