Među vlasnicima kuća i stanova u Srbiji godinama kruži verovanje da postoji određena kvadratura, najčešće 10 ili 15 kvadrata, koju je moguće dograditi bez ikakvih dozvola i prijave. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takvo pravilo ne postoji kada je reč o stambenom prostoru.
Kratak odgovor na pitanje koliko kvadrata stambenog prostora može da se dogradi bez dozvole glasi – nijedan.
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, svako proširenje gabarita ili volumena postojećeg objekta smatra se dogradnjom i zahteva odgovarajuću proceduru. To znači da građevinska dozvola nije potrebna samo za velike dogradnje, već i za proširenje prostora od svega nekoliko kvadrata.
Dakle, nije važno da li želite da napravite dodatnu sobu, proširite kupatilo ili zatvorite terasu – ukoliko se menja postojeći izgled i površina objekta, potrebno je pribaviti potrebne dozvole.
ODAKLE POTIČE MIT O „10 KVADRATA“?
Zabuna je nastala zbog pogrešnog tumačenja zakonskih odredbi koje definišu radove za koje nije potrebna građevinska dozvola.
Bez građevinske dozvole mogu se izvoditi određeni manji radovi, poput:
- nadstrešnica do 10 kvadratnih metara,
- određenih ograda,
- dvorišnih staza,
- manjih plastenika i sličnih pomoćnih sadržaja.
Ove odredbe, međutim, ne odnose se na dogradnju stambenog prostora.
ŠTA JE SA GARAŽOM, ŠUPOM I ZATVARANJEM TERASE?
Za pomoćne objekte procedura može biti jednostavnija, ali ni oni nisu potpuno oslobođeni papirologije.
Za radove poput:
- izgradnje garaže,
- ostave, šupe ili drvarnice,
- zatvaranja terase ili lođe,
- izgradnje bazena, bunara ili septičke jame,
- ozbiljnijih adaptacija kojima se menjaju nosivi zidovi,
najčešće je potrebno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145 Zakona o planiranju i izgradnji.
Ovaj postupak je jednostavniji od klasične građevinske dozvole, ali i dalje podrazumeva izradu potrebne dokumentacije i podnošenje zahteva kroz elektronski sistem CEOP.
KAZNE I PROBLEMI SA NELEGALNOM DOGRADNJOM
Oni koji odluče da „dodaju samo nekoliko kvadrata“ bez papira rizikuju ozbiljne posledice.
Bespravna gradnja može dovesti do:
- zabrane nastavka radova,
- rešenja o uklanjanju objekta o trošku investitora,
- problema prilikom prodaje nekretnine,
- nemogućnosti dobijanja stambenog kredita,
- problema sa legalnim priključcima na infrastrukturu.
Nelegalno dograđeni delovi objekta često predstavljaju veliki problem prilikom ostavinskih postupaka, prodaje ili upisa prava u katastar.
Zato se pre početka bilo kakvih radova preporučuje da vlasnici prvo provere mogućnosti kod arhitekte ili nadležnog organa za urbanizam. Cena pribavljanja dokumentacije uglavnom je višestruko manja od troškova koje može izazvati bespravna gradnja.
