Foto: Shutterstock
Početak akademske godine tradicionalno donosi veću potražnju za iznajmljenim stanovima u Beogradu, posebno za manjim nekretninama. Studenti koji dolaze iz drugih gradova u ovom periodu intenzivno traže smeštaj, a sa većom potražnjom ponovo se otvaraju i pitanja prava i obaveza podstanara i stanodavaca.
Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović govorio je o tome na šta zakupci treba da obrate pažnju pre nego što daju novac, ali i koje mere mogu da zaštite vlasnike stanova.
ZA 300 EVRA TEŠKO JE NAĆI STAN U CENTRU
Potraga za povoljnijim stanom često počinje na najskupljim lokacijama. Pašanović navodi da studenti koji traže stan za oko 300 evra ne bi trebalo da se ograničavaju na Stari grad, Vračar ili Dorćol.
Za taj iznos, prema njegovim rečima, pristojan smeštaj može se pronaći u delovima Zvezdare, Mirijeva, Zemuna, Borče, Ovče, Krnjače, Vidikovca i udaljenijim delovima Novog Beograda.
Kao mogućnost za smanjenje troškova navodi i izbor prizemlja ili potkrovlja, koji su često povoljniji, kao i deljenje stana sa cimerima.
Ipak, čekanje da prođe septembarska potražnja ne znači automatski i veliki pad cena, jer se tržište nekretnina, za razliku od berze, ne menja iz dana u dan.
VLASNIK MOŽE DA IMA KLJUČ, ALI NE I DA ULAZI KAD ŽELI
Jedno od čestih pitanja jeste šta vlasnik sme da radi nakon što izda stan.
Pašanović smatra da vlasnik ima pravo da zadrži ključ jer je nekretnina njegova imovina, ali to ne znači da može samostalno da ulazi u stan koji je izdao.
Ulazak bez znanja i dozvole zakupca predstavlja zadiranje u njegovu privatnost. Zbog toga je važno da se ugovorom unapred precizira kada i pod kojim uslovima vlasnik može da proveri stanje nekretnine.
DEPOZIT – DOGOVOR JE VAŽAN, A SVE TREBA PRECIZNO DEFINISATI
Visina depozita nije jedina stvar oko koje zakupac i vlasnik treba da se dogovore. Važno je jasno utvrditi čemu depozit služi, kada može biti iskorišćen i pod kojim uslovima se vraća.
Kao jedan od mogućih modela, Pašanović navodi depozit u visini dve mesečne kirije – jedan deo kao obezbeđenje za eventualno neizmirenu poslednju kiriju, a drugi za moguće troškove nakon iseljenja.
Kako bi se izbegli sporovi, preporučuje se da se prilikom useljenja fotografiše ili snimi stanje stana i napravi popis stvari koje se u njemu nalaze.
Na taj način može se jasno utvrditi šta je bilo oštećeno pre useljenja, a šta je eventualno nastalo tokom boravka zakupca.
KO PLAĆA POPRAVKU BOJLERA, A KO OŠTEĆEN PARKET?
Kada se uređaj poput bojlera pokvari zbog redovne upotrebe, trošak popravke, prema Pašanovićevom tumačenju, trebalo bi da snosi vlasnik. Isto se odnosi i na određene troškove koji proizlaze iz održavanja same zgrade, poput popravke lifta.
Drugačija je situacija ukoliko zakupac ili član njegovog domaćinstva, odnosno kućni ljubimac, napravi konkretnu štetu.
U tom slučaju zakupac može biti odgovoran za naknadu štete, poput ozbiljnog oštećenja parketa ili nameštaja.
Upravo zbog razlike između uobičajenog habanja i stvarne štete, stanje stana prilikom useljenja treba detaljno dokumentovati.
PISANI UGOVOR NAJBOLJA ZAŠTITA ZA OBE STRANE
Pašanović posebno ističe značaj pisanog ugovora o zakupu. U njemu bi trebalo precizno definisati cenu zakupa, depozit, otkazni rok, način održavanja stana, odgovornost za popravke i uslove pod kojima vlasnik može da izvrši kontrolu nekretnine.
On preporučuje i da se ugovor o zakupu solemnizuje kod javnog beležnika, a kada su za to ispunjeni uslovi, može sadržati i izvršnu klauzulu.
Za konkretan ugovor ili spor između zakupca i vlasnika, savet je da se potraži mišljenje pravnika.
PRE UPLATE DEPOZITA PROVERITE KO VAM IZDAJE STAN
Jedan od najvažnijih saveta budućim podstanarima jeste da pre potpisivanja ugovora provere ko je stvarni vlasnik nekretnine.
Potrebno je proveriti podatke u katastru i utvrditi da li osoba koja nudi stan zaista ima pravo da ga izdaje. Pašanović upozorava da postoje slučajevi u kojima osoba koja nije vlasnik raspolaže ključevima, uzme depozit, a potom se pojavi stvarni vlasnik.
Pre useljenja trebalo bi proveriti i da li u stanu funkcionišu šporet, rerna, frižider, klima, voda, instalacije i grejanje.
Takođe, pre davanja novca treba jasno dogovoriti šta se događa sa depozitom, pod kojim uslovima se stan napušta i kako se vrši primopredaja.
PROBLEMI NE POGAĐAJU SAMO PODSTANARE
Pašanović navodi i primere situacija u kojima su vlasnici imali ozbiljne probleme sa zakupcima, uključujući slučaj porodice koja je, prema njegovim rečima, godinama pokušavala da iseli podstanare nakon što je stan bio značajno oštećen.
Zbog toga, kako ističe, zaštita ugovorom nije važna samo za zakupca već i za vlasnika nekretnine.
Iako se u javnosti često čuju ekstremni primeri, Pašanović ocenjuje da veliki broj zakupaca i stanodavaca ipak funkcioniše bez ozbiljnijih problema.
STAN U SRBIJI NIJE SAMO KVADRATURA
Pitanje stanovanja u Srbiji, međutim, nije samo pitanje kirije, depozita i ugovora.
Pašanović ukazuje na to da posedovanje nekretnine kod nas ima i snažnu emotivnu i društvenu dimenziju. Stan se ne doživljava samo kao finansijska investicija, već i kao sigurnost, porodična imovina i mesto koje predstavlja određeni osećaj stabilnosti.
Za podstanara je to prostor u kojem živi, za vlasnika imovina, a za mnoge porodice i nešto što žele da ostave narednim generacijama.
Zbog toga je, kako zaključuje, odnos prema nekretninama u Srbiji mnogo složeniji od same računice o ceni kvadrata, lokaciji i visini kirije.
