Foto: Shutterstock
Do prelaska na zimsko računanje vremena ostalo je nešto više od mesec dana, ali lekari upozoravaju da sa pripremom organizma ne treba čekati poslednji trenutak. Ove godine sat se pomera u noći između 24. i 25. oktobra, kada se kazaljke u 3 časa vraćaju na 2 časa.
Iako ćemo te noći spavati sat vremena duže, promena može da poremeti biološki ritam. Prema savetima lekara, organizmu je za prilagođavanje potrebno od nekoliko dana do čak dve nedelje.
ZAŠTO POMERANJE SATA MOŽE DA POREMETI SAN?
Naš organizam funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu koji utiče na vreme spavanja i buđenja, obroke i lučenje hormona.
Promena vremena može uticati na proizvodnju melatonina, hormona koji učestvuje u regulisanju sna. Zbog toga se nakon pomeranja sata kod nekih ljudi mogu javiti teškoće sa uspavljivanjem, buđenje tokom noći, potreba za dužim snom i jutarnji umor.
Specijalista opšte medicine dr Nataša Stanković savetuje da se organizam postepeno pripremi nekoliko dana pre promene.
KAKO SE PRIPREMITI ZA POMERANJE SATA?
Lekari preporučuju da se vreme odlaska na spavanje nekoliko dana pre promene postepeno pomera, u intervalima od 10 do 15 minuta.
Važno je i smanjiti korišćenje telefona, računara i drugih ekrana pred spavanje, jer plava svetlost može uticati na proizvodnju melatonina.
Preporučuje se i:
- izbegavanje kofeina u večernjim satima,
- izbegavanje teških obroka pred spavanje,
- više boravka na dnevnoj svetlosti, posebno ujutru,
- održavanje redovnog ritma spavanja,
- lagana fizička aktivnost i dovoljan unos tečnosti.
NAJTEŽI PERIOD MOŽE BITI NEKOLIKO DANA NAKON PROMENE
Promene u organizmu mogu se pojaviti već prvog dana, ali prema navodima lekara, najizraženije tegobe mogu se javiti između trećeg i petog dana nakon pomeranja sata.
Prilagođavanje može trajati i do dve nedelje. Mlađi ljudi se uglavnom brže prilagođavaju, dok starije osobe i hronični bolesnici mogu imati više problema.
Kod nekih ljudi mogu se javiti umor, pospanost, razdražljivost, glavobolja, promene raspoloženja i problemi sa koncentracijom.
POSEBAN OPREZ ZA SRČANE BOLESNIKE
Lekari posebno upozoravaju osobe koje imaju kardiovaskularna oboljenja. Promena ritma spavanja može predstavljati dodatno opterećenje za organizam i uticati na krvni pritisak i srčani ritam.
Dr Radinka Pekić, specijalista interne medicine i supspecijalista kardiologije, savetuje srčanim bolesnicima da u danima nakon promene pažljivije prate svoje stanje.
Ukoliko se pojave neuobičajeno ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak ili bol u grudima, potrebno je javiti se lekaru.
U prvim danima nakon promene vremena savetuje se i izbegavanje većih fizičkih napora i stresnih situacija.
HRONIČNI BOLESNICI TREBA DA PRATE PRITISAK I ŠEĆER
Osobama koje imaju hronične bolesti preporučuje se redovno praćenje zdravstvenih parametara.
Kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom korisno je češće merenje pritiska u kućnim uslovima, dok dijabetičari treba pažljivije da kontrolišu nivo šećera u krvi.
U slučaju značajnijih odstupanja ne treba samostalno menjati terapiju, već se konsultovati sa lekarom.
UMOR MOŽE UTICATI I NA BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU
Kraće dnevno svetlo i poremećen ritam spavanja mogu uticati na pažnju, koncentraciju i brzinu reagovanja.
Zbog toga umor u danima nakon promene vremena može predstavljati dodatni rizik na poslu i u saobraćaju. Lekari preporučuju dovoljno sna i dodatni oprez ukoliko se tokom dana oseća izražena pospanost ili smanjena koncentracija.
Najjednostavniji način da se organizam lakše prilagodi jeste postepena promena ritma spavanja, više dnevne svetlosti, umerena fizička aktivnost, dovoljno vode i izbegavanje preteranog unosa kofeina i teške hrane u večernjim satima.
