Foto: Shutterstock
Zaposleni koji potpiše sporazumni raskid ugovora o radu može ostati bez prava na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), čak i ako se nakon toga zaposli u drugoj firmi i u njoj dobije otkaz.
Za ostvarivanje prava na novčanu naknadu jedan od ključnih uslova jeste da je osoba bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno, odnosno 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, u skladu sa propisanim uslovima.
Problem može nastati kada zaposleni sam pristane na sporazumni raskid radnog odnosa. U tom slučaju prestanak radnog odnosa nije posledica okolnosti koje zakon prepoznaje kao osnov za ostvarivanje naknade za slučaj nezaposlenosti.
Zbog toga se dešava da zaposleni, nakon sporazumnog raskida ugovora kako bi prešao u drugu kompaniju, nekoliko meseci kasnije dobije otkaz u novoj firmi, a zatim sazna da ne može da ostvari novčanu naknadu.
ŠTA SE DEŠAVA NAKON SPORAZUMNOG RASKIDA?
Sporazumni raskid sam po sebi ne znači da osoba zauvek gubi pravo na naknadu. Međutim, ako nakon njega ne ispuni zakonske uslove i dobije otkaz u novoj firmi, prethodni period osiguranja može biti nedovoljan za ostvarivanje prava.
U praksi je zato posebno važno da zaposleni pre potpisivanja sporazumnog raskida proveri kakve posledice taj dokument može imati na njegovo pravo na novčanu naknadu u slučaju buduće nezaposlenosti.
DA LI TREBA SMANJITI POTREBAN BROJ MESECI STAŽA?
S obzirom na to da zaposleni sve češće menjaju kompanije, a da su sve zastupljeniji fleksibilni i sezonski oblici rada, postavlja se pitanje da li bi uslov za ostvarivanje naknade trebalo prilagoditi savremenom tržištu rada.
Iz Unije poslodavaca Srbije navode da bi eventualno smanjenje potrebnog perioda osiguranja trebalo razmatrati kroz širu analizu održivosti sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kretanja na tržištu rada i finansijskih efekata po budžet.
Kako ističu, sve veća zastupljenost fleksibilnih oblika rada i sezonskog zapošljavanja predstavlja razlog da se razmotri mogućnost prilagođavanja uslova kako bi sistem bio dostupniji građanima sa kraćim radnim angažovanjem, ali uz očuvanje njegove finansijske održivosti.
SINDIKAT TRAŽI PROMENU PROPISA
Doktor ekonomskih nauka i predstavnik Sindikata radnika Srbije Goran Pećanac smatra da bi trebalo smanjiti broj meseci potrebnog staža za ostvarivanje prava na novčanu naknadu.
On problem vidi i u načinu na koji je Zakonom o radu uređeno pitanje radnog staža.
- Mislim da treba da se smanji broj meseci radnog staža kako bi se ostvarilo pravo na novčanu naknadu, a rešenje problema vidim u promeni Zakona o radu i povezivanju minulog rada – rekao je Pećanac.
On smatra i da bi iznos novčanih naknada trebalo povećati.
MINISTARSTVO JOŠ NIJE ODGOVORILO
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja do objavljivanja informacije nije odgovorilo na pitanje da li se razmatra promena uslova za ostvarivanje prava na novčanu naknadu.
Iz Unije poslodavaca Srbije poručuju da bi pitanje eventualnih promena trebalo da bude predmet socijalnog dijaloga između države, sindikata i poslodavaca.
ŠTA ZAPOSLENI TREBA DA PROVERE PRE SPORAZUMNOG OTKAZA?
Pre potpisivanja sporazumnog raskida ugovora o radu zaposleni bi trebalo da se informiše o tome:
- da li će nakon raskida imati pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti;
- koliko ima meseci osiguranja;
- da li ispunjava uslov za naknadu ukoliko ostane bez posla;
- kakve posledice sporazumni raskid može imati na buduće ostvarivanje prava.
Sporazumni raskid može biti praktično rešenje prilikom prelaska u drugu firmu, ali zaposleni pre potpisivanja treba da zna da način prestanka radnog odnosa može uticati na njegova prava u slučaju da ubrzo nakon toga ostane bez posla.
