Foto: Shutterstock
Deca i adolescenti u Evropi danas su u najlošijoj fizičkoj formi u poslednjih šest decenija, pokazalo je veliko istraživanje Univerziteta u Saragosi. Naučnici upozoravaju da mladi imaju sve slabiju mišićnu snagu, manju gipkost i lošiju telesnu strukturu, dok fizička aktivnost kontinuirano opada.
Studija objavljena u stručnom časopisu „Sports Medicine – Open“ analizirala je podatke više od 417.000 dece i adolescenata uzrasta od 6 do 16 godina iz 20 evropskih zemalja. Obuhvaćeni su podaci prikupljani od 1965. do 2023. godine.
Istraživači su pratili četiri ključna pokazatelja fizičkog zdravlja:
- mišićnu snagu,
- gipkost,
- telesni sastav,
- kardiorespiratornu kondiciju.
PAD SNAGE I GIPKOSTI DECENIJAMA
Rezultati pokazuju da snaga gornjeg dela tela kod dece opada još od sedamdesetih godina prošlog veka.
Snaga nogu, koja se procenjuje kroz različite testove skoka, beležila je rast do osamdesetih godina, ali nakon toga počinje konstantan pad.
Posebno zabrinjavajući podatak odnosi se na gipkost, koja se kontinuirano pogoršava, a pad je dodatno ubrzan posle 2000. godine.
Naučnici ukazuju i na povećanje procenta telesne masti kod dece, upozoravajući da se ovaj problem često ne vidi dovoljno jasno kada se zdravlje procenjuje samo kroz indeks telesne mase (BMI).
Kada je reč o kondiciji srca i pluća, pad se prema poslednjim podacima možda usporio između 2015. i 2023. godine, ali su rezultati i dalje znatno slabiji nego kod prethodnih generacija.
„PROPUŠTAMO PRILIKU DA ZAŠTITIMO ZDRAVLJE MLADIH“
Autori istraživanja upozoravaju da fizička spremnost u detinjstvu ima veliki uticaj na zdravlje tokom celog života.
- Propuštamo veliku priliku da unapredimo zdravlje mladih, a posledice će biti teško nadoknaditi – naveli su istraživači.
Dobra fizička kondicija u ranom uzrastu povezana je sa manjim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti u odraslom dobu.
Veća mišićna snaga kod dece doprinosi zdravijem telesnom sastavu i boljoj ukupnoj funkcionalnosti organizma.
VIŠE OD 75 ODSTO ADOLESCENATA NE VEŽBA DOVOLJNO
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca i adolescenti imaju najmanje 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, kao i vežbe za jačanje mišića i kostiju najmanje tri puta nedeljno.
Ipak, više od 75 odsto evropskih adolescenata ne ispunjava ove preporuke.
Prema podacima SZO, nedovoljna fizička aktivnost povezana je sa povećanim rizikom od:
- koronarne bolesti srca,
- dijabetesa tipa 2,
- pojedinih vrsta karcinoma,
- prevremene smrtnosti.
STRUČNJACI POZIVAJU NA VEĆU AKTIVNOST DECE
Istraživači smatraju da je neophodno uvesti više programa fizičke aktivnosti kroz škole, sportske klubove i javne institucije.
Kako navode, problem nije samo u tome što deca manje treniraju, već što sve više vremena provode sedeći — uz telefone, računare i druge digitalne uređaje.
Stručnjaci upozoravaju da fizička aktivnost u detinjstvu nije samo pitanje sporta, već jedan od ključnih faktora za zdrav razvoj, socijalizaciju i kvalitet života budućih generacija.
